LAKTAŠI – Dvorište, kuća i okućnica Slavoljuba Railića, penzionera iz Koljana kod Laktaša pretvoreno je u etno muzej i postalo jedinstven svedok prošlosti ovog sela i okoline.
U kutku, koji dominira iznad seoskog puta je stotine poljoprivrednih alatki, predmeta korištenih u domaćinstvima, opreme za zapregu, drvenih kola, konjskih potkovica, volovskih teljiga, drvenih vagijera, točkova, kolskih šaruga i lotri, drvenih vila za seno, sepeta, ribarskih mreža od vinjage, žrvnjeva, trlica, češljeva od eksera i stupa za lan… Poseban deo Slavoljubovog muzeja zauzimaju pehari i diplome za uspehe u sportu a na počasnom mestu je stari radio prijemnik “Slavuj” sa koje se još uvek razleže pesma. Ona budi sećanje na prošlost Koljana, Drugovića, devetine, Potočana i okoline. Slavoljub i njegova supruga Mira koji su radni vek proveli u Bregencu, u Austriji radeći u industriji tekstila, sa setom pričaju o ovoj jedinstvenoj zbirci, biseru sela i putokazu seoskog turizma.
-Godinama i decenijama sakupljamo starine kao poslednje svedoke primitivnog načina života i rada, kada se zemljište obrađivalo drvenim plugom i ralicom a putovalo zapregama, kada smo svetlili petrolejkama a hranili kukuruzom od brašna samlevenog u vodenici – priopoveda Slavoljub Railić pokazujući stotine starinskih predmeta. Deo je dobio na poklon, neke kupio, popravio, osmislio pa napravio po sećanju… Moj kutak je moj svet u kojem sam oževeo mnoge snove iz detinjstva i mladosti. U Austriji, gde sada žive moji sinovi i unuci, imali smo mnogo materijalnih vrednosti ali po povratku u rodno selo, na porodično ognjište, vratio sam se u svoju duhovnu postojbinu – sa setom, pomalo suznih očiju i drhtavim glasom, opisuje Slavoljub svoje penzionerske preokupacije. Duge su i zanimljive njegove priče, svedočenja o svakom predmetu iz velike zbirke.
-Najlepše uspomene bude se kada pogledam stari radio prijemnik “Slavuj” kojeg je 1961. godine kupio moj otac Mirko. Kada je “Slavuj” propevao, to je bio veliki događaj za nas i za naše selo jer, u to vreme, radio prijemnik je predstavljao bogatstvo, kapital i prestiž. Celo leto smo mi braća Railići kupili seno i poslušno radili sve poslove da bi otac kupio radio – priseća se naš domaćin vremena pre pola veka opisujući pojedinosti toga događaja. Kaže da je zbog “Slavuja” prodao kravu i dometnuo novca.
-Slušali smo utakmice, divili se Šekularcu, Osimu, Karasiju, Katalinskom, Oblaku, Džajiću i drugim velikanima toga doba. Postavili bismo radio na prozor a mi mladići, zajedno sa vršnjacima iz celog kraja, ushićeno slušali utakmice. Bilo nas kao na najvećem zboru a isto se ponavljalo i kada je na programu bila emisija “Selo veselo” koje su vodili Zlatko Prlenda, Jovo Došlo, Jovan Aleksić, Enver Šadinlija i drugi radijski velikani – objašnjava, kao da rečima slika izazove i prizore iz svoje mladosti. Upravo radio prednosi utakmica podstakli su Slavomira da se počne baviti sportom. O njegovim uspesima svedoče pehari, diplome, fotografije iz Austrije.
-U Bregencu sam vodio FK “Kozara” kojeg su činili naši zemljaci. Prvi smo, već tokom rata gostovali u Republici Srpskoj, u Banjaluci. Time smo pokazali da u našim srcima živi rodni kraj i da smo sa svojima u dobru i u zlu – priseća se ovaj vredni domaćin mnogih društvenih misija. Sve što se radi u selu, on učestvuje zajedno sa svojom porodicom dajući bitan doprinos napretku, stvaranju boljih životnih uslova. Njegov kraj, nekada siromašan i oskudan, kaže, sada ni po ćemu ne zaostaje za Austrijom i njenim lepotama, bistrim rečicama, urednim njivama i livadama, obrađenim oranicama, stadima krava i ovaca, novim i lepim kućama.
Pesma
U dvorištu Slavoljuba Railića često, posebno nedeljama i svetkovinama okupljaju se mnoge komšije. Osim priča o davnašnjim ali i sadašnjim vremenima, oni pevaju starinske pesme, kao nekada, dok su išli na prela i prodornim glasovima terali strah iz mraka i oglašavalise da ih svi čuju. U grupi su Rajo, Radomir, Dragomir i Rade Savić, Velimir Šironjić, Grujo Metlar, Miroslav Radujković, Mitar Mitrović, Radoslav Đorđević, Nenad i Drago Crnadak, Živko Radujković, Drago Popović…
