GRADIŠKA – Izgubljeni zavičaj u metohijskom selu Mušutište, na obroncima Šar planine blizu Prizrena, doktor Tihomir Mihajlović pronašao je u gradiškom kraju, ispod pitome Kozare.
Iznoseći uspomene iz Mušutišta, doktor Mihajlović priča da je to bilo gnezdo srpske duhovnosti na Kosovu i Metohiji, srce nemanjićke države koje se pominje još od 1315. godine. Dokaz tome je 14 pravoslavnih crkava, među kojima su najznamenitije posvećene Svetoj Bogorodici Odigitriji i Svetom Simeonu, potom manastir i dve isposnice. Pre rata 1999. godine, na teritoriji MZ Mušutište živelo je 1.700 Srba. Sada su svi raseljeni a ovo selo, jedno od najvećih u Srbiji, potpuno razoreno.
-Posle završetka studija u Beogradu, vratio sam se u Metohiju da bih pomogao svome narodu. Lekari su bili preko potrebni a ja nisam ni pomišljao da 
ću morati napustiti ognjište svojih predaka, bogata imanja, plodnu zemlju, vinograde i voćnjake, groblja… i otići u dalek i nepoznati svet – priča Tihomir Mihajlović, držeći u krilu najmlađu kćerku Tihanu, rođenu u njegovom novom zavičaju, kao i dvoje starije dece. U Turjaku, gde je radio 12 godina, Mihajlović teran nostalgijom, izgradio je ambijent po uzoru na svoje rodno mesto.
-Ovde pod Kozarom, u lepoj i pitomoj sredini, u dušama dobrih i plemenitih ljudi koji su me srdačno prihvatili, pronašao sam novi zavičaj, prepoznao kosovsku mitologiju i odlučio da ovde zauvek ostanem – kazao nam je Mihajlović u čijoj kući, izgrađenoj u etno-stilu u Gardiški su, u graditeljskom smislu i nacionalnim obeležjima pomešaniMetohija i Kozara. Na zidu domioniraju ikona Svetog Nikole i izbledela crno-bela fotografija starca u voćnjaku, njegovog dede po majci Dimitrija Jurukovića, mudrog čoveka iz njegovog detinjstva.
-To je od svega što je moglo stati u moju torbu i moje srce. Ikona je poklon monahinja iz moga sela a fotografija podsećanje na dedu koji mi je ukazao na duhovne i moralne vrednosti kojih se nisam odrekao – priča Tihomir Mihajlović pored vatre koja pucketa u kaminu, ispod umetničke slike srpskih seoba. To je, veli, motiv njegovog usuda, izgubljenog sela i spaljenog imanja.
-Nisam tamo bio posle odlaska, posle bežanije kada je u šporetu vatra ostala neugašena a vinogradi i voćke, tog kobnog jula 1999. godine, povijeni od roda, ostali bez nas koji smo ih sadili, negovali i brali. Ali zato sam doneo svoju veru, krsnu slavu, običaje i duh srpskog naroda – kaže Mihajlović srećan što je ovde, daleko od Metohije pronašao novo utočište, mnogo razumevanja, saosećanje i tananu ali jaku nit koja spaja Potkozarje i podnožje Šar planine.
Otac preminuo na zgarištu
Desetak srodnika Tihomira Mihajlovića ubili su Albanci dok je nekoliko njih nestalo 1999. godine. Njegov otac Filip preminuo je, ubrzo nakon prve posete razorenom imanju u Mušutištu.
Milan Pilipović