GRADIŠKA – Latifa i Mujo Fajković iz Žeravice kod Gradiške imaju više od 50 pasa koji žive sa njima u skromnoj kući ili šupama i metalnim buradima u dvorištu.

Lavež se razleže danonoćno celim prigradskim naseljem a pristup Latifinoj i Mujinoj kući gotovo je nemoguć. Iza svakog ugla, iz svih objekta kao po komandi, kada primete nepoznate osobe, istrčava po nekoliko desetina pasa. Latifa ih hrani i čuva. Kaže da ih nije spremna dati bilo kome, pogotovo šinterskoj službi ili ustupiti gradskom azilu.

-Sve ove pse volim, svakoga poznajem i dala sam mu ime na koje se odaziva. Devet ženki se redovno koti i taj broj se povećava. Jedna se zove Šara, druga Crnka, treća Veselka, onda Vatrenka jer je opasna, Mirna je mirna kao što joj ime govori, ona nikoga ne napada… – iznosi Latifa svoju privrženost psima bez kojih joj je život, veli, nezamisliv. Kaže da voli sve životinje i zato ne može dopustiti da budu gladni ili žedni.

-Nakupilo ih se mnogo. Ovde pse uvek poneko doveze iz grada i pusti a oni dođu baš kod mene. Kakva bih ja to bila žena ako bi dopustila da stradaju od gladi i hladnoće, radije ja neću jesti nego da oni gladuju. Tako smatra i moj Mujo koji je bolestan, ne izlazi iz kuće, leži ali pse neda od sebe – priča Latifa koja mesečno prima 220 KM penzije koju je zaradila u gradiškom „Trikou“. Tim novcem prvo podmiruje pseće a onda svoje potrebe. Oko njenih nogu, na sve strane trče, poigravaju se, laju i reže psi svakojakih boja.

-Štenad je najlepša, ne znam koje bih izabrala ako bi se tako morala opredeliti. Mogli bi na izložbu, pogledajte samo kako se sija dlaka. Hranim ih mlekom, imam četiri krave koje muzem i sve dajem psima. Uvek treba hrane a nemam dovoljno i to me brine – priča Latifa upozoravajući komšinicu preko puta da je njen pas prešao i da ga vrati u svoje dvorište.

-I muškima sam dala lepa imena. Svaki se na svoje ime odaziva i sluša me. Zovu se Flok, Liso, Šuko, Ćuko, Rašo, Bijeli, Crnac, Cigo, Dragi, Bole i Jole… – deklamuje Latifa imena svojih pasa koja su joj se, očito čvrsto urezala u pamćenje. Komšije pričaju da je teško uopšte utvrditi koliko ima pasa jer se broj stalno povećava. Uveravaju da ponekad u kući boravi najmanje 50 a možda i više.

To svima predstavlja problem.

-Najveći deo pasa spava u kući, u sobi sa Latifom i Mujom, otuda izviruju na prozor, grebu po staklu, ulaze i izlaze na dotrajala, lancem pričvršćena vrata. Niko od nas nije unutra ulazio, plašimo se zaraze i ne dozvoljavcamo deci da se približavaju. Dolazila je Hitna pomoć jer je Mujo bolestan ali su se dugo borili da uđu u kuću jer su ih psi napadali – ispričale su nam komšije Fajkovića, ni sami ne mogavši objasniti razloge zbog kojih su okupili toliko pasa.

Milan Pilipović

0