GRADIŠKA – Penzioner Boris Moravac napustio je Banjaluku posle više od šezdeset godina provedenih u ovom gradu, gde je rođen, stekao porodicu, proveo radni vek.
Moravac se oprostio od zelenog i hladnog Vrbasa a stigao u zagrljaj sporoj i širokoj Savi u Gradiški. On je zajedno sa suprugom Mirjanom, posle višegodišnjeg odmeravanja prednosti i mana života u dva grada, velikoj Banjaluci i neuporedivo manjoj Gradiški, opredelio se za grad u lijevčanskoj ravnici, na državnoj granici i raskrsnici puteva na istok i zapad. U ovom kao i u mnogo drugih primera, ipak nisu prevagnule prirodne lepote, geografska pozicija, blizina granice i Evropske unije ili rodbinska veza nego ekonomija. Boris nije usamljen među penzionerima koji su poslednjih nekoliko godina Banjaluku zamenili za Gradišku. On kaže da je ovde pronašao mir, efikasniju zdravstvenu zaštitu, komforan i opušten život, mesto bez gužve. Od razlike u ceni stana obezbedio je sigurnu starost.
-Prodao sam stan u Banjaluci, u Ulici Carice Milice i ovde kupio iste veličine, u centru grada za duplo manje novca. To je meni i supruzi omogućilo ugodniji život, materijalno smo zbrinuti, ovde nam je lepo, imamo sve što je potrebno i to na dohvatu – pohvalio nam se Boris Moravac koji je u Gradiški pronašao i honorarni posao.
-To je više rekreativnog karaktera jer raznosim račune za kablovsku televiziju. Poranim, bicikl u ruke, torbu na rame pa po gradu. Upoznao sam mnogo ljudi, svi su raspoloženi, spremni na razgovor, na šalu, srdačno su me primili. Ovde se zaista ugodno osećam a dobri ljudi, takve sam ih prepoznao prvih dana, presudili su da dođem među njih – ispričao je Moravac koji je osim Gradiške u najužem izboru životnog ambijenta imao Prijedor, Doboj, Trebinje i Čelinac. Gradiška je ipak, prema merilima i ocenama ovog vitalnog penzionera i njegove supruge, pobedila.
-Zdravstvene ali i mnoge druge ustanove su blizu, svuda mogu doći peške, nije mi potreban automobil niti javni prevoz. Nigde dugo ne čekamo, nema gužve, grad je lep, uredno je, sve nam je po meri. To kažem svima koji se raspituju o razlozima odlaska iz Banjaluke – kazao nam je Moravac koji je u novoj sredini pronašao društvo, zabavu, rekreaciju na šahovskim poljima u parku pored stana i graničnog prelaza. Fizičku kondiciju održava svakodnevnom vožnjom bicikla. Ovaj dvotočkaš mu je veliki saveznik na stazi pored Save ili u gradskim parkovima punim cveća i zelenila.
-Nekada sam u Banjaluci poznavao mnogo ljudi, sretao se sa njim na ulici, sedeo u kafanama, šetao ispod kestenova. Međutim, došlo je neko novo vreme, mnogi moji vršnjaci su umrli, otišli na drugi svet i u druge države a ovde su stasale nove generacije. Više mene niko ne poznaje a ni ja nikoga, postao sam stranac u rodnom gradu. To je jedan od razloga zbog kojeg sam otišao i u novoj sredini, u Gradiški pronašao izgubljene vrednosti – opisuje Boris Moravac suštinu opredelenja da se zauvek oprosti od Banjaluke i nastani u Gradiški. Na ovaj način rešio je i materijalni status jer mu je, od prodaje stana u Banjaluci ostalo dovoljno novca da on i supruga ne brinu za svoje treće životno doba. Sada to obilato koriste, putuju, idu na izlete, mogu da priušte ugođaj i zadovoljstvo koje je pre dolaska u grad na Savi bio nezamisliv.
Velika potražnja stanova
U Gradiški je u toku izgradnja nekoliko stotina stanova jer je potražnja velika, uveravaju građevinski preduzetnici. Oni ističu da je do povećane potražnje došlo tokom poslednjih nekoliko godina a najčešći kupci su penzioneri, povratnici iz Slovenije, Austrije, Nemačke ili stariji bračni parovi iz većih gradova u RS, BiH i susedstvu. –Upravo je ekonomnija to uslovila jer stanove po cenama od 1.100 do 1.400 KM mnogi kaparišu već u nacrtu. Oni prodaju stanove u većim gradovima po neuporedivo većim cenama, ovde doseljavaju i lagodno žive od tih razlika u cenama kvadrata – naglašavaju investitori stambenih zgrada.
0