GRADIŠKA – Na području gradiške opštine načinjeni su krupni koraci u proizvodnji ekološke i zdrave hrane, prvenstveno meda i aromatičnog bilja.
Milutin Misimović, poljoprivredni inženjer i jedan od najupornijih zagovornika proizvodnje hrane bez upotrebe sintetičkih agrohemikalija, mineralnih đubriva i pesticida, smatra da su u Potkozarju i Lijevče polju za to stvoreni neophodni uslovi.
-Nedavno formirano udruženje proizvođača lekovitog i aromatičnog bilja okupilo je desetak članova. Oni su veliki entuzijasti koji predano rade ali nemaju nadzora sertifikacijske kuće – kaže Misimović naglašavajući da se njihova proizvodnja, za sada, svodi na male količine a džemovi, likeri, sokovi od aronije, kupine, autohotnih sorti voća, šumskih plodova, potom sušeno lekovito bilje, gljive i drugo voće prodaju na reč i poverenje. Opština Gradiška je pre nekoliko godina prepoznala važnost proizvodnje zdrave hrane te obezbedila inicijalna sredstva za te projekte. Na ovaj način podstaknuti su pojedini poljoprivrednici na proizvodnju zdrave hrane a uključile su se i međunarodne organizacije svojim programima. Među najznačajnijim programima je “Podrška stvaranju ženskog preduzetništva u ruralnim područjima kroz pčelarstvo i proizvodnju lekovitog bolja” USAID-a i Centra za ekonomski i ruralni razvoj iz Banjaluke u saradnji sa gradiškom te još nekoliko opština u RS.
-Cilj ove aktivnosti je unapređenje znanja i veština žena na selu o održivom pčelarstvu, uzgoju lekovitog i aromatičnog bilja – kazao je “EuroBlicu” Petar Ninić, službenik Centra za ekonomski i ruralni razvoj iz Banjaluke. On je pohvalio žene koje su krajem aprila sa velikom pažnjom pratile predavanje i praktičnu primenu stečenog znanja u pčelinjaku Slavka Gvozdenca u selu Cimiroti.
Slavko i njegova supruga Dragica su, posle povratka iz Nemačke, gde su radili više godina, zasnovali proizvodnju zdrave hrane, zasadili veće površine aronije i drugog lekovitog bilja. Svojim primerom podstakli su i druge da se opredele za proizvodnju zdrave hrane. Goran Mirjanić, pčelar i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci smatra da su žene pokazale veliko interesovanje za proizvodnju meda.
-Dugoročnim i planskim radom, pokušavamo ukazati da pčelarstvo ali i proizvodnja ostalih vrsta zdrave hrane u početku mogu biti dodatni a kasnije i glavni izvor egzistencije – smatra Mirjanić.
Brodislavka Vilić iz Bistrice, Nataša i Snježana Trninić iz Nove Topole, Gordana Bjelovuk iz Dragelja, Borka Kozić iz Trošelja, Aleksandra Glamočak iz Gradiške i Mira Kučuk iz Kijevaca učestvuju u program razvoja tržišne poljoprivrede kojeg finasiraju inostrani donatori. One kažu da su znatno unapredile znanje iz pčelarstva, postale odlučne i motivisane za intenzivniju proizvodnju meda, lekovitog bilja i zdrave hrane. Pozitivan primer svakako je i
Udruženju proizvođača kamilice u Liskovcu i Dubravama, gde su pre desetak godina krenuli veoma ambiciozno, zasadili stotine hektara, nabavili mašine za preradu ali su na tome stali.
-Nama je propalo stotine kilograma kamilice koju nismo mogli preraditi, kvalitetno spakovati i pronaći tržište. Podrška vlasti je verbalna ali kada dođe na red praksa, nastaju problem – požalili su se u Liskovcu. Većina proizvođača zdrave hrane teško i sporo osvaja tržište. Zato u svojim domaćinstvima plasiraju glavninu proizvodnje. Organska proizvodnja hrane se širi iz godine u godinu u velikoj razmeri, jer ljudi jednostavno osećaju potrebu za zdravom hranom, kaže Aleksandar Bulović iz Gradiške, veliki pobornik organske proizvodnje i autor knjige “Poljoprivreda bez pesticide”.
Ovaj agronom smatra da je nedopustivo prekomerno korištenje hemijskih preparata, nepoštivanje propisane karence i doze te prodaja takvog povrća ili voća na pijacama ili marketima. Isto se odnosi i na jaja, meso ili mleko.
Pogača od aronije
Mihajlo Gvozdenac iz Gradiške osmislio je recept za pogaču od aronije. On je svoju ugostiteljsku ponudu u Gradiški proširio ovim.
