KOZARSKA DUBICA – Oslikani zidovi, motivi ptica, cveća, devojačkih lica sa osmehom, sunca i potkozarskih krajolika učinili su dvorište Saše Babića u Pucarima jedinstvenim u dubičkoj opštini.
Babić kaže da je kuću i njenu okolinu, gde nekoliko decenija niko nije živeo, učinio drugačijim, privlačnim za njegovu porodicu i nesvakidašnjim za komšije i sve koju prolaze ovim selom ispod Kozare.
-Godinama se odavde odlazi, stalno se smanjuje broj stanovnika, gase ognjišta, ne gori vatra u njima a odavno niko ne dolazi, ne vraća se. U dogovoru sa suprugom Ratkom, kćerkom Anom i sinom Petrom, odlučio sam da se ovde vratim, da u Pucarima živim većim delom godine i da tu vest, posredstvom murala na kući, živih boja kojima sam pobedio sivilo i samoću, oslikanog bunara, kapije, badere… javim ljudima da ovde slavimo život – ispričao nam je Saša Babić prisećajući se i dede Mile Milisavljevića, partizanskog prvoborca, logoraša koji je u Francuskoj živeo četiri decenije ali zavičaj nije zaboravi, izgradio ovu kuću, beskrajno voleo rodni kraj i selo Pucare. O njegovim poduhvatima u Drugom svetskom ratu i avanturističkom duhu nakon oslobođenja, odlučnosti da upozna svet a ne zaboravi svoje, nekada su pisali mnogi jugoslovenski časopisi. Neke od tih reportaža na požutelim novinskim listovima velikih formata sačuvao je i njegov unuk Saša koji je, iz dedinih priča spoznao vrednosti kulture i umetnosti ali i lepote rodnog kraja.
-Kuća koju je deda Mile izgradio u osamdesetoj i meni poklonio, dugo je bila pusta. To me opterećivalo jer sam smatrao da je moj povratak ovde, njemu najveći spomenik. Prvo je Milovan Čikić, slikar iz Gradiške oslikao betonsku banderu, na nju “naselio” ptice, sunce, cveće. Njegov kolega Mile Sredojević je na kapiju, gde se deca igraju postavio umetničko srce, razigrao boje i motive nudeći optimizam, vetru u život za svakoga ko ulazi na ovu kapiju – pojašnjava Babić smisao umetničkih poruka u svome dvorištu. Mnogi u Pucarima, kaže, kada žele putniku objasniti gde je Babićeva kuća, pominju šarenu banderu, kapiju sa srcem a od sada i devojku sa gnezdom u kosi na kućnom zidu.
-Muralom sam hteo oživeti selo i izmamiti osmeh na lice prolaznika, svojih komšija, probuditi njihovu znatiželju. Nataša Konjević, umetnica iz Prijedora koja je muralima ukrasila mnoge gradove u zemlji i inostranstvu, odmah je razumela moju poruku, prepoznala ideju i prihvatila da motive iz moje mašte preseli na veliki kućni zid – sa zadovoljstvom, ushićeno je Saša ispričao prijateljima i rođacima koji su došli da, zajedno sa njegovom porodicom proslave pobedu umetnosti i ostvarenje davnašnjih ideja. Zastajkivanje, znatiželjni pogledi prolaznika, divljenje i potreba da saznaju ponešto o autoru i domaćinu postali su svakodnevica u Pucarima, dvadesetak kilometara od Kozarske Dubice, gde se mogu pohvaliti prvim muralom u dubičkoj opštini. Ovaj magistar turizma i ekologije na prvo mesto svoje nostalgične lestvice stavlja Pucare a potom Gradišku, grad u kojem je odrastao, upoznao suprugu Ratku i gde je zaposlen. U grad na Savi on svakodnevno iz Pucara putuje približno 200 kilometara. Banjaluka je takođe u trouglu njegovog života, mesto u kojem sa porodicom boravi tokom godine ali su mu Pucari, veli, ipak najvažniji.
-Gde god živim, putujem, šta god radim, ovo dvorište, krajolici, priordne lepote Potkozarja i umetnine su mi u glavi. Žive boje, razigrani motive, detinje maštarije su moje vrelo života – opisuje Babić svoje zavičajne emocije.
Teleskop
Pomoću teleskopa kojeg je kupio pre nekoliko godina, Saša Babić često iz svojih Pucara posmatra nebo i zvezde. Time u vedre letnje večeri, na mesečini, još više raspaljuje maštu trudeći se da pogledom kroz ovaj instrument dosegne udaljena nebeska tela o kojima je maštao u detinjstvu.
Milan Pilipović
0