LAKTAŠI, PRNJAVOR – Na veselju koje je početkom oktobra organizovala porodica Radojice Popovića iz Prosjeka kod Prnjavora okupilo se celo selo zahvalivši se Živki Tešanović iz obližnjih Drugovića u laktaškoj opštini koja je Radojicinom sinu Miroslavu poklonila veliko i vredno imanje.

Ovaj gest mnogi su doživeli kao veoma human i vredan svake pažnje. Živka Tešanović je penziju zaradila u Švajcarskoj, boraveći u toj zemlji više od četiri decenije. Njena kuća u Prosjeku koju je izgradila sa pokojnim suprugom Pericom, prazna je 43 godine. U dogovoru sa sinovima rešila je, kaže, da je pokloni kako bi usrećila nekoga iz svoga sela. Dosta mi je, veli, tuge i čamotinje, želim da ovo imanje konačno oživi, da se nešto tu dešava, da mladi rade, stvaraju porodice, da se čuju deca…

-Dugo sam razmišljala kome da poklonim imanje. To nije jednostavno ali je sada i moje srce puno – ispričala nam je Živka. Ona poseduje još jednu kuću na roditeljskom imanju u Drugovićima, gde živi sa svojim životnim saputnikom Grujom Metlarom, austrijskim penzionerom poreklom iz Kola na Manjači.

-Pronašli smo uzornog mladića iz Prosjeka, iz skromne i vredne porodice koja nije u srodstvu ni sa mojom rodbinom niti pokojnog muža. Poznavali su se naši stari, poštovali, uvažavali – kazala nam je Živka. Ova žena je materijalno situairana, istinski opredeljena da pomogne i drugima. Ona priželjkuje da se Miroslav što pre oženi, da tu stvori porodicu, da radi i bude uzoran u novoj sredini.

-Vrednost imanja je velika, tu ima sve što je potrebno seoskom domaćinstvu. Kuća veličine 12 sa 13 metara u koju je uloženo 200.000 KM je funkcionalna i potpuno uređenja, nameštena sa pet soba, pomoćnim objektima, garažom, okućnicom od 70 dunuma, ima asfalt… – priča Živka istićući da za ovaj gest ima apsolutnu podršku dvojice sinova.

-Moji sinovi Branislav i Zoran koji su situirani, oženjeni, imaju decu, kuće i stanove u Švajcarskoj i u Banjaluci predložili su da imanje u Prtosjeku poklonimo. Rekli su, mama daj to nekome ko će biti srećan i tu graditi svoju budućnost, vatru ložiti, imati decu – kazala nam je Živka. Ova humana žena smatra da imovina nikome nije od viška kao ni njoj ali smatra da ne treba sve ljubomorno držati za sebe nego pomoći i drugima. Živka veli da je u Švajcarsku otišla 1970. godine a pokojni suprug godinu pre, u tuđini vredno radili i sticali.

Radojica Popović, Miroslavov otac kaže da je impresioniran zbog Živkinog poklona o čemu pričaju celo selo i svi njegovi rođaci.

– Imam tri sina, Darka, Dejana i Miroslava… Svi smo se okupili kod ove kuće koja je nama otvorila vidike, učvrstila veru u ljude, naglasila vrednosti dobrih komšija i komšiluka. Hvala Živki do neba, ona je zaradila novac, mučila se u svetu i to poklonila mome sinu. To će pamtiti naši potomci – kazao nam je Radojica. Njegov sin Miroslav kojeg poznaju po nadimku Ćiro, pozdravlajjući brojne goste kazao je za Živku da je ona njegova druga majka.

-Prvo ću se oženiti, to sam Živki i Gruji obećao. Mnogi nemogu verovati da mi je ona toliko pomogla u životu, to je teško shvatiti i pronaći bilo gde u svetu – rekao nam je Miroslav nazdravljajući gostima a najviše Živki koja mu je je promenila život, usrećila njega i njegovu porodicu. Ruža Popović, Miroslavova majka grleći Živku i dižući zdravicu za sreću i zdravlje, najbraja brojnu rodbinu koja je stigla sa svih strana, Milkica, Slavica, Zdravko, Milan, Luka, Igor, Karolina… iz Slovenije, Hrvatske, Srbije. O ovome se, kaže ona, priča i pričaće se jer to vredi i zaslužuje beskrajnu zahvalnost.

Pesma do zore

Živko Radujković iz Drugovića, poznanik Popovića i Tešanovića smatra da je ovaj događaj usrećio celi kraj i sve ljude.

-Na veselje koje je trajalo do zore, stigli su mnogi iz Prosjeka, Koljana, Drugovića, sa dve opštine, laktaške i prnjavorske. Veselimo se i gostimo jer ovo se ne događa često, sviraju Krajišnici sa Manjače Nebo i Željo, došli su i sveštenici… – pohvalio je Radujković zabavu i sreću dobrih komšija. Zlatko Gatarić, sveštenik koji je pre 25 godina krstio Miroslava sada mu je, uz zdravicu, održao poučnu besedu za sreću, zdravlje i svaki napredak.

0