LAKTAŠI – Neđo Dvizac, poreklom iz Gornjeg Ribnika koji se godinama bavio trgovinom, perspektivu je sada prepoznao u stočarstvu.
On je u Trnu, na površini od 30 dunuma izgradio farmu koka nosilica, ovaca, krava, konja i drugih životinja. Napušteni deo ovog laktaškog naselja Neđo je oplemenio, vratio život, pokrenuo značajnu proizvodnju i zaposlio troje meštana. Svakodnevno sa njegove farme, gde sve vrvi od života, u trgovine se otprema po četiri hiljade svežih konzumnih jaja. Kapacitet ove proizvodnje je pet hiljada nosilica.
-Trgovine u Banjaluci i Laktašima otkupljuju celu moju proizvodnju. To je veliko ohrabrenje, podsticaj da povećavam jato koka nosilica. Kapacitet je ispunjen devedeset odsto a ja sam veoma zadovoljan poslom kojeg sam organizovao uz stručnu veterinarsku pomoć – kazao nam je Neđo Dvizac rekavši da nije pogrešio ulaganjen dugogodišnje ušteđevine u stočarstvo.
-Ovo je za mene do skora bila nepoznata delatnost. Prethodno time nisam bavio niti pomišljao da napustim trgovinu i poslovnu sreću potražim u drugoj delatnosti. Ipak, posle porodičnih razgovora, podrške supruge Jasminke, sina Miloša i kćerke Mladene odlučio sam se za farmu, za proizvodnju u prirodi, u zdravoj sredini – objasnio nam je Neđo koji se uspešno okušao i u proizvodnji voćne rakije koja je nagrađena na više sajmova u regionu. Zajedno sa braćom Perom i Stevom u rodnom selu Slatina kod Gornjeg Ribnika zasadio je voćnjak, najviše autohtone sorte šljive.
-U Slatini uzgajama voće, kosim pašnjake i livade a travu koristim za ishranu stoke na farmi. Ovde imam pedeset ovaca romanovske rase, devetoro konja, isto toliko krava i bikova. Takođe se zajedno sa dvojicom braće borim da nam zavičaj, rodni kraj i naše ognjište ne zarastu u šiblje, u šikaru. Trudimo se da bar povremeno tu, na starom ognjištu gori vatra – priča nam Neđo Dvizac, izbeglica iz Ključa koji je u banjalučkom kraju započeo novu životnu epizodu.
-Farma i životnje su mi stalno u mislima, time sam opsednut u najlepšem smislu. Naveče idem na počinak razmišljajući o obavezama za naredni dan. Ujutro se budim i žurim na farmu a suret sa životinjama me u potpunosti veseli, ispunjava celo moje biće. Duhovno zadovoljstvo je za mene važnije od zarade – objašnjava ovaj farmer koji nema mnogo iskustva u ovom poslu ali je njegova ljubav prema farmi, kako kaže, velika i beskrajna. Njegov primer je redak jer su mnoga sela u potkozarju napuštena i opustela, većina je davno otišla a takav trend se nastavlja. Zato je primer Neđe Dvizca vredan, smatraju malobrojne komšije u brdskom delu trnskog kraja.
-Voleo bih kada bi se više ljudi opredelilo za stočarstvo, za izgradnju malih farmi kao što je moja, kada bi zasadili voće jer su mnoge njive i kuće na prodaju a cene tih nekretnina skromne, gotovo mizerne. Uvek je moguće pronaći tržište za jaja, jagnjeće meso, kravlje mleko a to je dovoljno za život jedne porodice i nekoliko radnika – objašnjava Neđo Dvizac svoju poslovnu logiku koja ga uveliko ispunjava, čini srećnim. On anstoji da svojim priemrom podstakne i druge da bar u poslovnom smislu napuste gradove i započnu porodični biznis u selu.
Imanja u bescenje
U potkozarskim selima, prema podacima agencija za promet nekretninama, mnoga imanja su na prodaju. Za razliku od Lijevče polja gde su cene kuća i zemljišta znatno više, u brdskom delu gradiške i laktaške opštine imanja se nude u bescenje. Dunum zemljišta nudi se po ceni od 300 do 500 KM a u retkim slučajevima cene su neznatno veće. Za sada su kupci pojedinci, biznismeni koji su postali većinski vlasnici više sela u ovom kraju.
0