PLASTENIK KAO TOPLA AFRIKA

GRADIŠKA – U toplom plasteniku Radmile i Rajka Plotan u Kozincima kod Gradiške, okružena dubokim snegom i velikom hladnoćom, zimuje roda.

Ova ptica koja se prošlog leta izlegla u obližnjoj Čatrnji, nije sa ostalim rodama odletela u tople krajeve nego je ovde ostala. Dugo je lutala njivama, dočela hladno vreme i prve mrazeve. Malo ko je verovao da će preživeti jer je bila iznurena, bez kondicije, gladna i prozebla. Devojka Natalija Radović, prva je reagovala.

-Videla sam rodu pored puta. Nju je nekoliko vozača automobila u noći za malo izbeglo, gotovo sam je videla ispod točkova. Tako mi se činilo. Zato sam, ne znajući koga bih pozvala u pomoć,
opredelila se za vas, novinare – kazala nam je Natalija. Novinar “Glasa Srpske” Milan Vujić, koji je zajedno sa nama učestvovao u celoj akciji kaže da je to bila njegova prva ali uspešna spasilačka misija u životinjskom svetu.

Uključila se i penzionerka Stana Vidović iz Ulice Vojvode Bojovića u Gradiški. Ona je rodu, amda se u početku plašila oštrog kljuna, utoplila i privremeno smeslila u svoju drvarnicu, sve dok nije dospela na ranč porodice Plotan u Kozincima, poznate po velikoj i nesebičnoj ljubavi za životinje. Kasnije je sve za nju išlo na bolje. Rajko Plotan koji je prošle zime, zajedno sa suprugom Radmilom othranio dva mala divlja zeca, što je ravno čudu, prihvatio je novi izazov. Rodu je prvo smestio u svoj atar, gde joj je donosio hranu, ribu, iznutrice od pilića, jetrice… Tu je bio prvi korak ka njenom oporavku. Pre hladnog talasa, rodu je smestio u svoj plastenik gde se i sada nalazi.

-Roda ima potpunu komociju, dovoljno hrane, svetlosti, topline i prostora za sticanje kondicije. Plastenik, koji je za rodu imitacija tople Afrike, zimus nećemo koristiti za povrće – priča Rajko Plotan oko kojeg roda žurno trči u krug. Brine da joj sve bude potaman, posebno dovoljno hrane. Kada se sneg otopi, hladnoća popusti a jave se prvi vesnici proleća, rodu očekuje nova životna etapa.

-Kada se pojavi prva roda u našem selu, ovu odvažnu lepoticu iz plastenika, koja sada menja perje i uređuje se, pustićemo da se vine nebu pod oblake. Biće to poseban dan za nju ali i za moju suprugu Radmilu i mene – ispričao nam je Rajko kojem se, već na tu pomisao, steglo oko srca, kao kada je spasene zečeve puštao u prirodu.

Teorija o rodi

Elvir Kanlić, Rasim Talić i Adem Vrević iz Čatrnje ne pamte da je roda zimovala u ovom kraju. -Video sam da može leteti, mada sam pre toga verovao da je povređena. Možda je okasnila za jatom a posle sama nije umela da ih stigne, verovatno joj se zagubio put, poremetio biloški sat… – teoretiše Rasim Talić rodinu psihologiju. Ni ostali nisu bez odgovora po ovom pitanju.

– Bilo je toplo vreme prolog leta pa se ona zaigrala, kao što se igraju deca ili jagnjad u proleće a druge rode, za to vreme odletele – nagađa Adem Vrević razloge zbog kojih se roda nije vinula u visine pa nošena vazdušnim strujama i instiktom zaputila hiljade kilometara odavde.

Ne mogu zimi bez ljudske pomoći
Stručnjaci podsećaju da ovo nije prvi slučaj prezimljavanja roda kod nas. Ipak, one to ne mogu bez ljudske pomoći. Potrebno je redovno hranjenje manjim komadima ribe i mesa. Razlog zbog kojeg uopšte ne odlaze na jug nije hladnoća jer one mogu podneti zimu već smrzavanje vode i tla, pa rode nemaju gde loviti i šta jesti.

Milan Pilipović

0