GRADIŠKA – Fotografija Nade Čubrilović i Jevanđelje po Jovanu nad kojim je pred pogubljenje bdeo Veljko Čubrilović, srpski narodni učitelj iz Gradiške osuđen za organizovanje Sarajevskog atentata izvršenog 28. juna 1914. verno u svom kućnom arhivu čuva Vera Vujčić, Veljkova unuka a Nadina kćerka.
Sat pre vešanja u austro-ugarskom vojnom logoru Veljko je na poleđini fotografije kćerke Nade, koja je u to vreme imala deset meseci napisao „Zbogom milo dete, tvoj tata Veljko“. Bilo je to 3. februara u sedam časova i trideset minuta a već u devet časova 1915. godine obešen je zajedno sa
Miškom Jovanovićem i Danilom Ilićem. Ova poruka iznad Veljkovog potpisa, ispisana grafitnom olovkom, ni posle više
od jednog veka, nije izbledela. Zatvorska uprava je zajedno sa Jevanđeljem fotografiju uručila Veljkovoj sestri Staki Bokonjić. Univerzitetska profesorica u penziji Vera Vujčić koja živi u beogradskoj Ulici Gavrila Principa, Veljkovog prijatelja i saborca za oslobođenje od okupatora u BiH, o dokumentima, svedocima istorije i žrtvi koju su u prošlom veku dali njeni preci, svedoči sa velikim poštovanjem. Ona je porodični album ustupila za snimanje filma o Veljku Čubriloviću.
-Ova fotografija i Jevanđelje u kojem je Veljko svojeručno obeležio i podvukao mesta koja opravdavaju njegovu žrtvu, predstavljaju našu porodičnu relikviju. Takođe čuvam prepis njegovih pisama kćerki a mojoj mami Nadi, supruzi Jovanki odnosno mojoj baki, sestrama Staki, Lepoj i Vidi, braći Branku, Miloradu i Vasi koji je takođe učesnik Sarajevskog atentana na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Vera pokazuje prvi prepis pisma Nadi koje su zatvorski čuvari tajno dostavili porodici a originale po naredbi austrougarskog Suda spalili.
-Milo dete, jedinče, kada iščitaš ovo pismo minuće lep niz godina. Od malog pupića rascvetaće se lep pupoljak. Od male moje Nadice čiju sliku gledam, razviće se pristalo devojče. Tvoj otac zamišlja te već kao odrasliju devojčicu punu skromnosti, tog najlepšeg ukrasa devojačkog, tihu i mirnu, sabranu i pametnu. Čedo moje, tvoj otac ti ništa nije mogao ostaviti do poštena i neokaljana imena. Ostao je tvoj dužnik ali ti ostavlja svoju veliku ljubav i neokaljano ime. Ti si već odrasla i možeš shvatiti ona burna vremena u kojima je tvoj otac živeo pa ako ih shvaćaš ti ćeš svome ocu oprostiti. Majku svoju a moga druga u životu ljubi i poštuj. Ona će tebi mnogo žrtvovati. Biće ti i otac i majka. Od tebe, milo čedo, tvoj otac očekuje čistoću srca i uzvišene misli. Budi plemenita.
Voli narod iz čijeg si korena i ti ponikla. Eto, to je sve što ti otac može ostaviti u amanet a za drugo će se pobrinuti milostivi Bog, koji se za sve stara i bez čije promisli ništa ne biva. Ja te, milo jedinče, volim i u poslednjim časovima života misli moje su upućene tebi i tvojoj majci – napisao je Veljko Čubrilović. Prema Verinom svedočenju, Veljko je ovo pismo napisao dan pre pogubljenja uz napomenu supruzi Jovanki da ga čuva i preda Nadi kada ga mogne razumeti, posle navršenih 15 godina. Optužnica za veleizdaju Veljka je teretila za pribavljanje i prebacivanje oružja iz Priboja u Tuzlu. U “veleizdajničke” akcije ubrojani su mu i osnivanje pribojskog Sokola, saradnja sa Narodnom odbranom i Srpskom kraljevskom akademijom.
-O datumu izvršenja presude, Okružni sud je obavestio Veljkovog advokata oko devet uveče, uoči dana vešanja. Advokat je iste noći javio njegovoj rodbini, kako bi imali mogućnost da se u zadnjem trenutku oproste sa njim. Sestre Staka i Vida su Veljka posetile ujutro pred pogubljenje – kazala nam je Vera koja poseduje dragocene i vredne dokumente o svome dedi Veljku Čubriloviću. Ona kaže da je Sud u Sarajevu, suprotno zakonu o pravu porodice da obavi sahranu, naložio policiji da Veljka i drugu dvojicu pogubljenih tajno sahrani. Njihove posmrtne ostatke slučajno je u selu Nahorevo otkrio profesor Manojlo Krunić. Neki mlinar je navodno u noći nakon pogubljenja video sumnjivu noćnu sahranu u groblju. O tome je obavestio vlasti posle Prvog svetskog rata. Veljkovi posmrtni ostaci od 1939. godine počivaju u zajedničkoj grobnici na Koševu, u Kapeli posvećenoj Vidovdanskim herojima.
Film o Veljku Čubriloviću
Zavičajni muzej Gradiška uz pomoć gradske uprave snima dokumentarno-igrani film o Veljku Čubriloviću kojeg tumači Zlatan Vidović, glumac iz ovog grada. – To je za mene velika čast. Nadam se da će film i moja uloga u njemu postati trag u večnosti o čoveku koji je bio poseban, bio borac, revolucionar, sportista, humanista i sa 28 životnih godina ispisao istoriju – kazao nam je Vidović. U Gradiški će naredne godine biti izgrađen trg i postavljena statua Veljka Čubrilovića. Bojan Vujinović direktor Zavičajnog muzeja i Bojan Vujčić istoričar smatraju da će time Gradiška konačno odati počast Veljku Čubriloviću.
0