GRADIŠKA – Na mestu gde je bila Ekonomska škola “Boris Kidrič” u Gradiški već treću godinu sastaju se bivši učenici koji su školovanje završili pre 50 godine.
Oni su i ove godine, u vreme završetka školske godine, doputovali iz Evrope i sveta jer, kako kažu, stisak ruke školskog druga, zagrljaj, pogled i osmeh čine jedinstven doživljaj, probuđeno sećanje na đačko vreme. Tada su, ovi sedokosi bivši školarci prepoznavali svoje životne puteve kojima su decenijama posle uspešno hodili. Mišo Švraka, cvećar iz Gradiške i jedan od inicijatora ovih susreta i prozivki kaže da ih svake godine dolazi sve više, što je jedinstven slučaj na učestalim okupljanjima bivših učenika starijih generacija gradiških škola. Žao mu je, veli, što su njihovi profesori davno pomrli ali ih svki put, u ovakvim prilikama pominju.
-Zaključak o našim masovnim okupljanjima lako je izvesti. Mi smo uspešni i dugovečni a na susrete svake godine dolazi sve više naših drugarica i drugova – kazao je Švraka, nekadašnji predsednik razredne zajednice, redajući imena bivših učenika Ekonomske škole koji su se rasuli po svetu ali njihove uspomene iz školskih klupa nisu izbledele.
Matursku zabavu, priča Simeun Vilendečić poreklom iz Donje Jurkovice, organizovali smo u maju 1969. godine u zatvorskom restoranu u Staroj Gradiški. Sačuvao je fotografiju sa maturtskog pleas sa Jagodom Grgurević, kao dragu uspomenu na to vreme. Na susretu su razmenje i fotografije celog razreda, školske uspomene koje su svima veoma drage, autentično podsećanje na đačko doba. Novac za ekskurziju, uz pomoć razrednika Duška Berića, seća se Smilja Malešević, sakupili su od tombole. Ona kaže da su u budžetu svoga razreda imali 826.000 dinara.
-Od roditelja dobili smo još po 20 dinara, koliko je ukupno bilo potrebno za ekskurziju posredstvom Ferijalnog saveza. Bili smo nekoliko dana u Zadru a posle, uz zakletvu da jedni druge nikada nećemo zaboraviti ni izneveriti, krenuli smo novim životnim putevima – pričaju bivši maturanti pokazujući brojnim primerima da su datu reč održali. Na prvo radno mesto, kaže Ilijaz DŽanić koji godinama živi u Švedskoj, nije se dugo čekalo a nekoliko njih dobilo je posao pre maturske zabave.
-Bilo je to sretno vreme jer se na zapsolenje nije dugo čekalo. Dok se mastilo na diploma nije ni osušilo, stizali su pozivi, ponude za posao – podseća penzionerka Stojanka Ugrenović iz Čatrnje.
-Ja sam u Zadru na eksurziji dobio telegram da se javim na posao u Kopar – pohvalio se Mišo Švraka. Njegovi bivši školski drugovi i drugarice kažu da niko od njih 59 u dva odelenja, nije dočekao kraj 1969. godine bez radnog mesta i prve plate. U sadašnje vreme to je nezamislivo, kazali su bivši učenici Ekonomske škole a sada većinom penzioneri. Velika razlika sa sadašnjicom i u materijalnom pogledu.
-U školu smo iz udaljenih sela putovali peške a samo učenici iz imućnijih porodica imali su bicikl – seća se Gojko Malidžan koji živi u Beogradu. On je, kaže, zajedno sa Momirom Cvjetkovićem, Jovom Mitrovićem i Momirom Hrvaćaninom iz Rogolja, u vreme jesenjih kiša ili zimske hladnoće i dubokog snega, konačio kod školskog druga Ilijaza Džanića u Dubravama koji je takođe bio na susretu sa bivšim školskim drugovima.
Dolazak iz Švedske
Na susret generacije bivši učenici Ekonomske škole došli su iz mnogih mesta i država. Ilijaz Džanić kaže da je doputovao iz Švedske, gde živi godinama, da bi se sreo sa drugaricama i drugovima.
– Naše prijateljstvo ne bledi a svaki suret za nas je doživljaj kojem se radujemo i kojeg posle dugo prepričavamo. Uvek se setimo nečeg novog, situacije iz razreda ili ispred škole, naših profesora i ocena, velikih maštarija o budućnosti, putovanja do škole pa i školskih zaljubljivanja – setno nam je ispričao Džanić.
