SRBAC – Bivši političari, ministri, direktori, lokalni funkcioneri, pisci, učitelji i profesori te srbačke šaljivdžije na glasu, odlučili su da se okušaju na filmskom platnu.
Svojevrstan kasting održali su krajem aprila u takozvanom Prokinom gaju u Gornjoj Lepenici. Proko nije podgrmečki junak iz dela Branka Ćopića nego bivši ministar u Vladi RS po imenu Proko Dragosavljević, inače zagovornik ideje o glumačkoj avanturi u kojoj i on zorno učestvuje.
-Srbac ima najviše šaljivdžija po glavi stanovnika u celom regionu a to podrazumeva tri države i nebrojeno sela i gradova. U kafani smo se dovorili da svoje maštarije nadogradimo filmom a sebe nagradimo filmskim ulogama – saopštio je Proko ovećem društvu u svome gaju, u drvenoj kući gde se pored vatre, uz rakiju, suvo meso i gulaš od divljači, stalno povećavao broj kandidata za glumce. Miloš Milinčić, bivši direktor Prosvetno-pedagoškog zavoda RS i predsednik SO Srbac koji se u penzionerksim danima posvetio pisanju popularnih knjiga sa zavičajnim temama, objašnjava razloge filmskog angažovanja i okupljanja.
-Nas nekoliko, koji se viđamo svakodnevno i pričom pretresamo svoje sugrađane ali i sami sebe, lice i naličje života, prošlost, politiku i sve što čini svakodnevicu u našem malom gradu, bez namere da bilo kome solimo pamet, došli smo na ideju da načinimo korak više u srbačkim šaljivim vratolomijama – kazao je Milinčić potencijalnim glumcima koji već žive svoje uloge. Lazar Kusić, poznati srbački fotograf i privatni preduzetnik, nezaobilazan u sklapanju svakojakih planova koje uveliko nasmijavaju njegove sugrađane, kaže da je filmska ideja zapravo pokušaj bežanja od sumorne svakodnevice.
-Mi se uvek dobro zabavljamo, prepričavamo duhovite događaje kojih ima na pretek a Srpčani, pretežno dobri ljudi kao što za njih napisa Žarko Šarić, uvek su spremni na ovakve ideje – objasnio je Kusić smisao filmskih planova. Borislav Novaković zvani Tarzan ili skarćeno Tarzo, poljoprivrednik iz Resavca kod Srpca kojem je namenjena uloga duhovnika i ljubavnika kaže da zbog toga nema nesporazuma sa suprugom Zorom.
-Kada sam pošao ovamo, na dogovor, kazao sam, Zoro srećo moja, idem da ljudima dam pristanak na filmsku ulogu i to ne bilo kakvu nego sveštenika i ljubavnika u isto vreme – reče Tarzo dok ostali „glumci“ okupljeni na kastingu ili na probi, sa znatiželjom iščekuju nastavak njegove priče podgrejane viljamovkom i šljivovicom.
-I šta reče Zora, Boga ti, mnogo nas interesuje. Od sada nema promena, data reč mora da se poštuje – upozoriše Tarzu Lazo Kusić i Proko Dragosavljević, producenti „Srbačkog autobusa“, kako glasi radni naslov njihovog filma. Lazo je bivši predsednim SO Srbac a Proko bivši ministar u Vladi RS, inače kumovi i poznanici od detinjstva.
-Ma veli Zora, što se tiče sveštenika, ti to umeš, znaš i voliš igrati takvu ulogu ali u ljubavnu čisto sumnjam. Ja najbolje znam šta po tome pitanju Lazo i Proko mogu od tebe očekivati i zato ti dajem punu slobodu, reče mi Zora i još na polasku za mnom prosu vodu iz nekog bokala. Uz to dodade, ako film bude spao na tvoje ljubavne veštine, nema tu ni filma ni ljubavnika – iskreno i bez oklevanja obrazloži Tarzo razloge i okolnosti ulaska u glumačku trupu. Ostoji Oljači, penzionsanom inženjeru poljoprivrede namenjena je pesnička uloga. On zna napamet najviše poezije poznatih autora ali i svoje jer je nekada bio uspešan pisac ali ga je životni put odveo na njivu, u poljoprivredu a pesme i knjige ostale su delić nedosanjanih snova.
-Sada je prilika da u filmu pokažem svoj pesnički dar, da oživim ljubav prema stihu i pesmi, prema poeziji čiji plamen mašte tinja u meni od školskih dana – iskreno nam je Ostoja obrazložio razloge ulaska u filmsku priču. To je probuđena seta, veli Ostoja, koju će na platnu oživeti stihovima Milana Rakića, Vojislava Ilića, Sergeja Jesenjina…
Dušan Lepir, bivši nastavnik matematike a sada skulptor erotskih motiva i penzioner veli da se, čuvši za filmsku ideju, prvo grohotom nasmejao.
-Međutim, kao ideja, odmah mi se dopalo. Znam šta tu može da se radi i na šta će to sve ličiti, na prvorazrednu zabavu i svetkovinu smeha a možda će neko i plakati pa će to biti smeh kroz suze. Na ovom prvom sastanku smo se toliko smejali da je celi gaj odjekivao – opisao je Lepir prve impresije. Miloš Ljubojević, bivši direktor škole u Lepenici, u četiri mandata, poverovao je prvo da je sve ovo šala ali je mišljenje ubrzo promenio.
-Shvatio sma da ideja ima jasnu konturu, da će to će biti dobro. Ne smatram da sam neki glumac ali ću pokušati, dati sve od sebe da to ispoštujem. Ne očekujem naročitu popularnost ali je ona u kafani, gde često sedimo i pričamo koještarije, sasvim zagarantovana – smatra Ljubojević kojem je dodeljena sveštenička uloga bez obzira na višedecenijski staž u Savezu komunista bivše Jugoslavije.
-Valjda neće biti suviše humora u mojoj ulozi jer ne bih želeo da me scenaristi Miloš Milinčić i Žarko Šarić posvađaju sa crkvom, Bogom i srbačkim sveštenikom – potajno nam se požalio Miloš Ljubojević ali je u tome brzo razuveren, nakon zdravice i odličnog gulaša te detaljnijeg objašnjenja glumačkih zadataka.
Srbački glumci
Posle prvog kastinga koji je uključivao i probne kadrove na jezeru u najužem izboru su Miloš Milinčić, Proko Dragosavljević, Miloš Ljubojević, Dušan Lepir, Marko Kusić, Vaso Kresojević, Drago Dragosavljević, Miloš Milošević, Ostoja Oljača, Lazar Kusić… Sledeći zadatak je da ubede bar dve ili tri svoje sugrađanke za filmske uloge jer, ni pregovarčke veštine Laze Kusića i Miloša Milinčića za sada nisu dale željeni rezultat.
Nostalgija u autobusu
Radnja će se odvijati u autobusu, biće to izgubljeni ljudi sa crvenim pasošima SFRJ koji lutaju jer nemaju gde izaći, nema njihove države da bi na kraju dospeli na bajinački utvaj. Tu pronalaze svoju domovinu obeleženu krečom i izlaze srećni i zadovoljni te započinju nezapamćeno slavlje u granicama svoga sveta, svoje domovine, otkrio nam je Drago Dragosavljević delić scenarija.
