GRADIŠKA – Posle pauze od pola veka “Zavičajni muzej” Gradiška upalio je svetlo na letnjoj pozornici pored Save, okruženoj austrijskom većnicom i carinarnicom te bivšim hotelom “Kajzer”.
Ovo mesto je znamenito za Gradišku zato što je, kroz dugu i bogatu istoriju privlačilo mnoge generacije. Tu su se od davnina održavali važni programi, predstavljali umetnici, igrači, pevači, muzičari, pesnici nizali stihove, putnici čekali brodove na proputovanju od Dunava do Siska, započinjale ljubavi, provodili dani i noći ispod lipa opojnog mirisa i velikih krošnji. One su sada nemi svedoci istorije grada koju je u knjigama zapisao i opisao istoričar Husref Hadžialagić.
-Letnja pozornica koja se nekad zvala Mali kej omeđena je kamenim zidom 1906. godine u vreme gradonačelnika Mahmuta Sokola – ispričao nam je Hadžialagić navodeći, osim pomenutog hotela “Kajzer” još hanove, vakufske kuće, stare džamije i Begovu binu.
-Mali kej je bio popularan. Tu, gde su zasađene lipe i divlji kesteni, sastajala se mladost Gradiške. Tu se leti sviralo, pevalo a najviše ašikovalo. Poznato je da su na Malom keju započele mnoge gradiške ljubavi – seća se Husref Hadžialagić koji je zabeležio i mnoga svedočenja starijih sugrađana. Zapisano je da su na pozornici pored Save, na Malom keju gostovali mnogi orkestri, pevačke grupe, glumci, umetnici i zabavljači svakojakog soja i porekla. Tako je starogradiški učitelj Stjepan Durum zapisao da je polovinom maja 1911. godine u Bosansku Gradišku došao “veliki zverinjak nekog Čeha” i da su svi pohitali da vide divlje životinje u kavezima “jer seljak teško kada u životu dođe do takve prilike”. On zahvaljuje Lazaru Kalafatiću koji je besplatno dao veliki čamac za prevoz mladeži. Posebno zanimljivo bilo je gostovanje pehlivana Arifa Tamburije, plesača na konpcu iz Bosanskog Šamca. On je izazvao ovacije hodanjem a posebno vožnjom bicikla na konopcu (tenefu) razvučenom između zgrada.
Osim pehlivana Arifa, Ale, Ibrahima, Hasana i drugih u Gradiški je gostovao poznati junak iz Like Marijan Matijević rođen u selu Duboki Dol kod Gračaca 1878. godine. Pričalo se da je u Berlinu, kao osamnaestogodišnjak pobedio u hrvanju najjačeg Nemca i zaradio 500 zlatnih maraka. Od tada putovao je svetom i davao priredbe, među kojima i na gradiškoj bini. U njegovom programu bili su hrvanje, kidanje lanaca, savijanje železnih šipki, natezanje sa konjskim zapregama, zabeleženo je u istorijskim dokumentima a na osnovu svedočenja Sakiba Demirače. Međutim, godinama je svetlo na Malom keju i pozornici uokvirenoj njegovim zidinama, podignutim od kamena tvrđave Berbir, slabilo i ugasilo se pre pola veka. Ostale su priče i svedočenja starijih, među kojima Mustafe Mujezinovića koji je ovde, zagledan u stare lipe, napisao poznatu sevdalinku “Da sam ptica i da imam krila”. Ne zna se ime autora još čuvenije pesme “U Gradiški na obali Save” koja živi i muzičkim arhivima i srcima starijeg sveta. Sada je došlo novo vreme u kojem su entuzijasti, podstaknuti sećanjima iz davnina odlučili da upale svetlo i urede godinama zapušteno i zaboravljeno a znamenito mesto.
-Letnja pozornica je važna za kulturu i umetnost, za istoriju Gradiške. Stare fotografije koje je priredio Bojan Vujčić, izložene na sceni pored Save, svedoče o značaju ove pozornice, gde su se afirmisali i dokazivali umetnici – podsetio je Bojan Vujinović, direktor “Zavičajnom muzeja”. Ova ustanova zajedno sa “Kulturnim centrom”, Opštinom, udruženjima i samostalnim stvarocima uredila je i osmislila novi život znamenite gradiške scene. Organizovali su Atelje na otvorenom “Dr Borislav Šokčević” a prodajom slika prikupili sredstva za uređenje letnje pozornice.
Pohvale
Dane Malešević, ministar prosvete i kulture RS te Ognjen Žmirić, zamenik načelnika Gradiške pohvalili su otvaranje letnje pozornice. Oni veruju da su lokalni umetnici dobili dodatni motiv i inspiraciju za stvaranje pored Save, na mestu o kojem su ispisane mnoge starnice istorije i ispričane jedisntvene priče iz davnina.
0