LAKTAŠI – U pet plastenika te na otvorenom Goran Rašković iz Aleksandrovca godišnje proizvodi 10.000 sadnica cveća.

On se, posle povratka iz Italije gde je nekoliko godina radio različite zanatske poslove, prvo opredelio za povtarstvo a potom za cveće. Ovo drugo postalo mu je glavni izvor prihoda i od toga ne planira odustati.

-Uzgoj povrća je težak. Mnogo se koriste hemijska sredstva. Kada se povrtari protiv toga nekako izbore, račune pomrse uvoznici. Zbog toga sam brzo odustao od paprike, paradajza i krastavca a opredelio se za Gerbere i drugo cveće – izneo nam je Rašković svoja iskustva u poljoprivredi. On kaže da se nije pokajao zbog povratka iz Italije, uveren da se i ovde od rada može solidno živeti.

Ovaj porodični biznis Goran sa suprugom i porodicom razvija postepeno. U kratkom predahu po izlasku iz plastenika ispričao je da u našim uslovima svaštarenje nije dobro. Bolje je, smatra ovaj mladi i uspešni proizvođač cveća, specijalizovati se za pojedine oblasti.
-Rezanim cvećem snabdevam cvećarske radnje u banjalučkoj regiji. Gerber i kala su tražene vrste i njima sam se najviše posvetio. One, kod nas u Lijevče polju dobro uspevaju zato što pogoduje visok procenat kiselosti zemljišta – kazao nam je cvećar Goran Rašković. Zasluge za bujne cvetove pripisuje, među ostalim faktorima, borovim iglicama. Dodaje ih zemljištu u plastenicima i tako obogaćuje njena svojstva.
-Rezidba odnosno berba traje tokom cele godine jer je reč o specifičnim višegodišnjim biljkama. Potrebna je velika pažnja, stalno dežurstvo i aktivnost, posebno noću tokom zime, kada se vanjska temperatura spušta ispod nule. Samo jedan čvrst san može upropastiti sav trud jer se loženjem vatre mora održavati ujednačena temperatura – pojasnio nam je karakteristike svoje delatnosti ovaj mladi i ambiciozni cvećar.

– Osim toga, redovno pratim meteorološke izveštaje jer je vetar za nas najveći neprijatelj. Ove godine imali smo znatu štetu od oluje i snega pa se zato plašimo svakog naoblačenja – priča Goran koji sadnice cveća nabavlja u Mađarskoj, Holandiji i Srbiji. U narednoj sezoni palnira proširenje proizvodnje novim cvetnim vrstama. Konkurencija na tržištu, kaže, zahteva stalno unapređenje posla.

Pritužbe na Opštinu i RS

Goran Rašković se požalio da mu lokalna i republička vlast nisu pomogle nakon štete od elementarnih nepogoda u proleće ove godine.
-Sneg mi je zimus polomio plastenike. Šteta je bila 20.000 KM. Lanjski mraz je uzrokovao štetu od još 6.000 KM. Nabujala Osorna poplavila je rasadnike u Krnetama pričinivši takođe veliku štetu. Za razliku od voćara, nadoknadu nisam dobio – kaže Rašković.

Milan Pilipović

1