Vest da je Luki Milivojcu (20), medicinskom tehničaru iz Gradiške krajem augusta uspešno transplantiran bubreg, u italijanskoj Padovi, mnoge njegove sugrađane je veoma obradovala.

Lukin otac Žarko koji bdije nad sinom u bolnici i prati svaki trenutak njegovog oporavka, zahvalan je svima koji su pomogli, sakupiti 50.000 evra (100.000 KM) i učinili veliko delo da on na vreme, 19. augusta stigne u Kliniku za transplantaciju u Padovu. A sve se dešavalo, kao u najuzbudljivijem filmu, samo je velika razlika što je ovo bila noćna trka sa vremenom duga 550 kilometara od Gradiške do Padove, od koje je zavisio mladi život omiljenog mladića.

Luka, njegovi roditelji Zorica i Žarko su više od godinu dana, koliko je prošlo od uplate troškova lečenja i oporavka na bolnički račun, imali spakovane stvari i čekali poziv iz Padove. Strepeli su, molili, iščekivali, očajavali ali verovali da će, u inat svim nedaćama koje su pogodile celi svet, uslediti poziv iz čuvene klinike, da krenu na njihovo najvažnije putovanje.

Žarko Milivojac

– Uoči Preobraženja Gospodnjeg, poverovao sam da će mi ovaj veliki praznik podariti radost, preobraziti bolest moga sina u njegovo zdravlje a nama, njegovim roditeljima pomoći da ne klonemo duhom, da postanemo jači i odučniji, verujući da zajedno sa vojskom Lukinih anđela možemo pobediti – poverio nam se Žarko Milivojac, u neverici da je sve dobilo srećan ishod, jer uspešan tok oporavka posle transplantacije, daje dovoljno povoda za optimizam. A tog 19. augusta, na Preobraženje, tačno u jedan sat, kada je grad uveliko spavao, usledio je poziv iz Italije.

-To je bio telegram, kratka ali precizna i jasna informacija da odmah krenemo u Padovu jer je Luka u osam ujutro na programu za transplantaciju. Ukoliko ne stignemo na vreme, moraćemo čekati novu, ko zna kada i kakvu priliku. Tog momenta, kod nas su se pomešale emocije, uzbuđenje, nada ali i strah da li ćemo stići na vreme, od toga sve zavisi – opisuje Žarko Milivojac dramatične trenutke, sekunde i minute koje nije smeo gubiti. Dok se Luka spremao, pospan stavljao u torbu lične stvari, bolničke nalaze i dokumente, Žarko, inače srednjoškolski profesor, pozvao je u pomoć Vesnu Gluvić Čelić, direktoricu Doma zdravlja. Nju je ranije upozorio na takvu mogućnost, a ona obećala da će sve učiniti, kada za to bude potrebno.

Padova Klinički centar
– Obezbedili smo prevoz do Padove o trošku Doma zdravlja, a kada se oporavak završi, takođe ćemo sanitetskim vozilom otići po Luku. To je naš mali doprinos, mada smo i pre toga nastojali sve što nam služba nalaže ali i izvan toga, da pomognemo ovom mladiću. Naravno, kada me kasno noću pozvao njegov otac, nije bilo dilema šta učiniti. Hitna služba je dobila nalog da što pre obezbedi polazak, što je veoma odgovorno ispoštovano – kazala je za Srpskainfo Vesna Gluvić Čelić, čija ustanova je ovaj ispit humanosti položila čistom desetkom.

Dvojica vozača, Saša Lazić i Zoran Golić, koji te noći nisu bili u smeni ali ni oklevali da krenu na put, oko dva i trideset pokucali su na vrata porodice Milivojac u Gradiški, a krenuli u tri.

– Oni su delovali uznemireno, kao i nas dvojica vozača. Mene je u dva probudio doktor Zlatko Kotaraš, načelnik Hitne službe i pitao, da li bi odmah krenuo u Italiju. Bio sam zatečen tim predlogom, pogotovo što u Italiju nisam do tada službeno putovao, mada dugo radim u Hitnoj službi. Zamolio sam ga, samo, da pozove još jednog kolegu, da se menjamo u vožnji jer je dugo i odgovorno putovanje, komleksan zadatak – opisuje Lazić okolnosti polaska u Padovu. Bilo mi je jasno, kaže on, da ni po koju cenu ne smem zakasniti. Verovao sam, dodaje Lazić, da možemo stići na vreme jer smo nedavno dobili dva nova, kvalitetna i veoma pouzdana sanitetska vozila, od Gradske uprave i Vlade Srbije. To je bio jedan od razloga uspeha.

Saša Lazić i Zoran Golić

– Na granici u Gradiški i na hrvatskoj granici u Staroj Gradiški su nam, saznavši razloge putovanja, poželeli sreću. Vozili smo u proseku 170 kilometar na sat, nekada i 200 kilometara jer nismo imali pravo na kašnjenje. Glavobolju i zebnju stvorila nam je magla od Zagreba do Ljubljane, vozili smo veoma oprezno ali i dalje iznad svih ograničenja – dodaje Lazićev kolega Zoran Golić.

– Stalno smo imali na umu bolnicu i tih famoznih osam ujutro, menjali smo se za volanom Zoran i ja. Luka je na pola puta zaspao a Žarko, nije gotovo ni reč progovorio – prepričava Saša Lazić okolnosti pod kojima su stigli u Padovu, ispred Klinike za transplantaciju u 7,30. Tada su odahnuli, mada je za Luku sledio najvažniji korak.

– Mi smo u operacionu sali otpratili Luku tačno u osam, u neverici da smo uopšte stigli na vreme i pobedili u toj trci, zahvaljujući Domu zdravlja, direktorici Vesni Gluvić Čelić, načelniku Hitne službe Zlatku Kotarašu i dvojici vozača, veoma požrtvovanih koji su krenuli na put sa mnogo nepoznanica ali se nisu uplašili niti poklekli pred ovim zadatkom. Strepio sam i od Lukinog nalaza na koronu kojeg su uzeli u Padovi, što je moglo poremetiti plan, ali na sreću, bio je negativan – pojašnjava Žarko svoje zebnje na Priobraženje, usamljen ispred poznate klinike u Padovi ali u mislima sa mnogim sugrađanima koji su iščekivali dobre vesti, jer se ujutro pročulo u Gradiški da su otputovali i da je napokon Luka na redu za transplantaciju bubrega.

Padova sanitetsko vozilo iz Gradiške
– Oko podne, posle četiri sata, lekari su me obavestili da je operacija uspela i da je Luka dobro. Svet se tada okrenuo oko mene, činilo mi se, mada ni sada, nisam sasvim svestan da je njegova bolest pobeđena, zbog koje je on, kao i mi, njegovi roditelji dugo patili. Zahvalan sa, pre svih dragom Bogu koji nas je pogledao u nevolji ali i mojim sugrađanima, načelniku Gradiške Zoranu Adžiću, Crvenom krstu, Domu zdravlja, Srednjoj stručnoj i tehničkoj školi, medijima, i velikom broju prijatelja – kazao je Žarko Milivojac.

Zoran Adžić, gradonačelnik Gradiške je sa radošću primio vesti iz Padove. On je srećan zato što je, zajedno sa sugrađanima ali i domaćim te inostranim privrednicima doprineo u sakupljanju novca za Luku te posredovanju za lečenje u čuvenoj italijanskoj klinici.

Zoran Adžić

– Važnu, čak presudnu ulogu imao je biznismen iz Italije Luiđi Poco, vlasnik preduzeća PMP “Jelšingrad” u Gradiški koji se veoma mnogo založio u Klinici za transplantaciju bubrega, za Luku, u Padovi. Problem je bio proceduralne prirode između BiH i Italije ali je i to, zahvaljujući istinskom dobrotvoru i prijatelju Gradiške Luiđiju Pocu, uspešno rešeno, prebrođeno – kazao je gradonačelnik Adžić za Srpskainfo.

Podsećamo, akciju za Luku Milivojca, na predlog Lukinih školskih kolega i vršnjaka, pre dve godine, pokrenula je opštinska organizacija Crvenog krsta u Gradiški. Cilj je bio, rečeno je tada, prikupljanje minimalno 90.000 KM, koliko košta komplikovani medicinski zahvat u Italiji. Sakupljeno je 10.000 KM više neophodnih za boravak i roditeljsku pratnju. Lukin otac je tada kazao da je akcija za njegovog sina pokazala da se dobro uvek dobrim vraća.

Zorica i Žarko Milivojac sa sinom Lukom
– Kada sam počeo raditi u školi, shvatio sam da je najvažnije mlade naučiti da budu dobri ljudi, da postanu korisni članovi svoje zajednice. Trudim se da osim znanja njima ukazujem na životna iskušenja sa kojima će se suočiti. Sada sam svestan da je moja profesorska uloga naišla na plodno tlo – pojasnio je Milivojac.

– Ovo je velika borba, ali imamo podršku naše sredine, gradske uprave, sugrađana, Crvenog krsta, škole u kojoj radim i velikog broja mojih bivših učenika. Hrabri me osećanje da, moja porodica nije usamljena u ovoj borbi – poverio nam se Milivojac, željno iščekujući povratak kući, u Gradišku, zajedno sa sinom.

Planirano je da to bude 21. septembra, na dan rođenja presvete Bogorodice, praznik koji se u pravoslavnom narodu naziva i Mala Gospojina. Ovaj dan, napominje Žarko, ubraja se u 36 velikih praznika a u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom. Žarko, njegova supruga Zorica i sin Luka veruju da će od Preobraženja, kada je Luka otputovao u Italiju, do Male Gospojine, za njih zauvek biti vreme duhovne snage i vere u život, ljude i u sebe, u pobedu dobrote i humnosti.

Film o akciji za Luku

Luka Milivojac je tokom akcije snimio film “Vjerujem” znak zahvalnosti prema svojim sugrađanima. U ovoj akciji učestvovao je veliki broj udruženja građana, sportskih klubova, KUD-ova, škola…

Organizovani su mnogi humanitarni program, a apelu za pomoć odazvali su se i pojedinci iz zemlje i inostranstva koji su pomogli.

Obolio pre pet godina

Lukin otac, Žarko Milivojac, ispričao nam je da je Luka obolio pre pet godina, te da je lečen u Univerzitetskom kliničkom centru u Banjaluci i beogradskoj Univerzitetskoj dečijoj klinici “Tiršova”.

– Od tada se stanje postepeno pogoršavalo, te je bilo potrebno uključiti dijalizu, zbog koje je Luka boravio na Odeljenju nefrologije u Kliničkom centru u Banjaluci a potom kućnom lečenju, čekajući termin transplantacije – rekao je on.

blic.rs

0