GRADIŠKA – Božana Kaurin, doskorašnja službenica Stanice javne bezbednosti Gradiška prvi put će Dan žena, 8. mart 2017. godine dočekati u penzionerskom statusu.
Nju su radne kolege iz Službe upravno-pravnih poslova SJB, svadbenom limuzinom ispratile u penziju a priredili su za nju i mnogo drugih iznenađenja. Time su pokazali dovitljivost i smisao za zabavu ali i veliku pažnju, čemu se posebno obradovala slavljenica. Na zabavi priređenoj u luksuznom restoranu u prigradskom naselju Brestovčina, bilo je veselo do kasnih sati, do novog dana.
-Kada sam kroz prozor svoje kuće ugledala belu limuzinu, pomislila sam da se neko udaje ili ženi neko iz komšiluka. Tek kada sam primetila moje kolege i šefa u tom dugačkom i lepom vozilu, shvatila sam da idu po mene, da će me odvesti direktno u penziju – ispričala nam je Božana koja je, zajedno sa suprugom Nenadom ispred lepo uređene porodične kuće, otvorila šampanjac i nazdavila. Božana Kaurin, inače poreklom iz Karajzovaca u Lijevče polju je posle šest godina u rada u Zemljoradničkoj zadruzi Romanovci, provela još 34 godine u Službi upravno-pravnih poslova u SJB Gradiška. Radila je po 17 godina u dva veka, izračunao je njen doskorašnji šef Rajko Lajić koji je danima, uz konsultacije sa ostalima, organizovao njen ispraćaj u penziju.
-Ko se prima ove mlade penzionerke – uzviknuo je Lajić, šef Službe upravno-pravnih poslova u SJB, prilikom izlaska iz svadbene limuzine koju su dugim aplauzom i uz povike oduševljenja, ispred okićenog resorana u kojem je organiozovan ispraćaj, dočekali službenici, poznata lica sa šaltera za lične karte, pasoše, registraciju vozila, prijave i odjave boravka… Pored Rajka, uzbuđena i opčinjena ukazanom pažnjom držeći ga ispod ruke, stajala je Božana Kaurin, nova članica penzionerske porodice RS i primala čestitke, cveće i poklone.
-Nas dvadesetdvoje, njenih kolega, osmislilo je Božanin ispraćaj u penziju. Među njima su Milena Stanišljević, Zorica Knežević, Rada Praštalo, Nataša Sarajlić, Sanja Vasiljević, Bojana Vidačković, Dragan Golub, Jugoslav Davidović i drugi službenici – pobrojao je Lajić svoje kolege okupljene na svečanoj večeri.
-Priredili smo mnoga iznenađenja među kojima je i pehar sa posvetom „Srce na terenu“. To je simboličan spoj Božaninog odnosa prema poslu ali i rukometu kojeg je nekada igrala sa velikim uspehom u RK “Triko”– pojasnili su službenici Gradiške SJB, ispraćajući u penziju svoju koleginicu. Slavljenica pamti prvi radni dan, 21. septembra 1977. godine u Zemljoradničkoj zadruzi u Romanovcima ali i mnoge dane, mesece i godine posle toga.
Radni vek, kaže, prošao je brzo, nekako neočekivano i tiho se izmigoljio.
-Bilo je lepo, pamtim sve, čini mi se, od prvog do poslednjeg radnog dana. Mnogo je toga urezanog u moje sećanje, mnogo ljudskih lica. Ispraćaj koji su mi priredile kolege, ganuo me do suza.
Mogla sam, zbog starosne granice ostati još na poslu ali sam zaključila da je bolje otići, ispuniti život nečim drugim, provesti se a mladima prepustiti da rade – ispričala nam je Božana. Mnoge snove iz mladosti, kaže, ostvarila je u najlepšem smislu.
-Imam kćerku Nedu i sina Mladena koji su formirali svoje porodice, imaju posao, decu. Imam tri unuke koje obožavam. Na poslu sam se trudila da budem ljubazna prema strankama a iskrena prema kolegama, nastojala da naše odnose na radnom mestu dobro uredim, da oni prerastu u prijateljstvo. Verujem da sam u tome uspela a dokaz je i ovo veče, ispraćaj kojeg su mi priredili.
Beskrajno sam zahvalna svima jer su me opčinili ovim postupkom – zapljusnuta emocijama koje su je u potpunosti obuzele, opisala nam je Božana Kaurin svoja osećanja i životnu filozofiju.
Odlazak u planine
Penzionerka Božana Kaurin već je detaljno isplanirala nove zadatke.
-Nakon svega, odlučila sam da postanem planinar jer sam predana sportu. Nekada sam volela rukomet a sada prirodu i planine. To me mnogo zanima. Želim takođe da sa suprugom Nenadom, dok smo još u mogućnosti, putovanjima nadoknadimo neke godine koje pre, zbog obaveza, gradnje kuće i podizanja dece, nismo bili u prilici da u potpunosti ispunimo – osmislila je Božana novu životnu etapu u koju ulazi sa mnogo optimizma, kao prvog radnpog dana pre četrdeset godina.
Milan Pilipović
0