SRBAC – Tkane ponjave i staze, heklani gobleni, vezeni stolnjaci, pleteni priglavci i druge rukotvorine Slavice Kojadinović iz Bajinaca koja je u ovo selo došla pre petnaestak godina iz Zemuna pobuđuju veliko interesovanje njenih komšija.
Ova vredna domaćica koja, pored mnogih poslova u kući, u bašti, vrtu i cvetnjaku, noćima tka po šemama svoje majke Gordane i svekrve Ane, kaže da slobodnog vremena gotovo i nema ali joj to ne predstavlja poseban problem. Poreklom je iz Kaonika na planini Jastrebac u Srbiji.
-Volim da radim, mogu reći da nemam ni trenutka slobodnog vremena, sve sam sebi isplanirala. Pre toga sam živela u Zemunu, u gradskoj gužvi, vrevi, na asfaltu, bilo mi je sve nekako tesno… Obolela sam u takvoj atmosferi i odlučila da u potpunosti promenim način života, iz velikog grada došla sam u malo selo – priseća se Slavica vremena od pre gotovo dve decenije. To je podstaklo da sa suprugom Milom preseli u Bajince, u njegov rodni kraj i da tu započnu, kako kaže, novi i lepši život, u dosluhu sa priorodom.
-Nisam se pokajala, ovde je lepo, prioroda je bujna, jedini problem je voda jer nas Sava često plavi. I sada su jezera oko kuće, ima i komaraca ali to je zanemarivo. Ja sam u radu našla spas, sreću i zdravlje. Izrađujem mnogo ručnih radova, najviše tkam na staroj natri koju sam sastavila od delova prikupljenih u Bajincima. Tkalačka soba mi je najdraže mesto, kutak koji odmara i leči srce i dušu – priča Slavica pokazujući dugačke i bogate, šarenice, tkanice jedinstvenih formi i boja.
-Od mame, dok sam živela u rodnom selu, između Kruševca i Ribarske banje, naučila sam kako se tka, veze, hekla… Njeni radovi mi i sada služe kao uzorci za sve što izrađujem u Bajincima. To me podseća na majku i rodni Kaonik. Osim toga, uvek neko traži moje radove. Ove godine otkala sam i prodala 70 metara šarenice – veli Slavica pokazujući nam i goblene okačene na zidovima, stalno na pogledu ukućanima i gostima koji često dolaze kod Slavice i Mile. Njih dvoje su aktivni i u društvenom životu Bajinaca, uvek spremni da pomognu drugima u nedaći. Njihova kuća uvek miriše na domaće specijalitete.
-Volim da kuham i pripremam hranu, ostava je uvek puna zimnice a kada stigne proleće, u bašti sve buja. Sve sama proizvodim zajedno sa jetrvom. Svekrva je u dubokoj starosti, ali uvek ima koristan savet. Moja, srpska kuhinja je po mnogo čemu drugačija od ove ovde, trpeza je nekako identična kruševačkoj jer ono što se nauči u detinjstvu i mladosti, ne može se zaboraviti – uverava Slavica Kojadinović koja je, po mnogo čemu, uzor svojim komšinicama i komšijama. Oni često Slavicu zapitkuju o različitim poslovima, o veštinama tkanja koje je gotovo izumrlo.
-Verujem da je rad spasenje za ljude, moje iskustvo je takvo. Što više radim, bolje se osećam. Naravno, ručni radovi su za mene na prvom mestu, oni su svojevrsna nadgradnja, koristan odmor.
Natra koju koristim je veoma stara, to se vidi na njenim istrošenim delovima ali služi. To je jedina natra u Bajincima, što je takođe zanimljivo. Ja sam došla ovde iz Srbije i čuvam bajinačke starine – veli Slavica koju često pohode i novinari mnogih redakcija, pitaju o svemu i svačemu, jer je svaki njen korak, svaki dan jedinstvena i zanimljiva životna priča.
Modeli od slame u Kočićevu
U Kočićevu, selu gradiške opštine maštovite žene su napravile džinovske modele žene i muškarca od slame odevene u tradicionalnu narodnu nošnju. Modeli su psotavljeni u centru sela, pored puta Nova Topola – Srbac i plene pažnju putnika koji se zaustavljaju, razgledaju, slikaju i dive maštovitim ženama iz Kočićeva.
0