SRBAC – Od kada je usavršio proizvodnjnu peleta od ambrozije, što je jedinstven slučaj u ovom kraju, Rade Vujić iz Sitneša kod Srpca obezbedio je kvalitetno i jeftino grejanje.
Prostorije njegove porodične kuće stalno su tople jer peć ne gasi niti štedi na enegrentu. Troškovi Vujićevog grejanja su mizerni, pogotovo u poređenju sa drvetom, ugljem, strujom ili klasičnim peletom od drveta koji zimus košta prosečno 500 KM po toni.
-Pelet od ambrozije kojeg proizvodim pomoću postrojenja koje sam osmislio i napravio, košta 30 KM po toni. To je cena struje i ništa više. Ambrozije, biljke koju svi anstoje iskoreniti ali u tome ne uspevaju, ovde ima na sve strane. Dakle, sirovina za moju peć raste ispod prozora po celom polju, na sve strane je ima pa zato nema razloga za brigu, bar iz moje perspektive – objašnjava ovaj vredni Srpčanin, poznat po svakojakim inovacijama i originalnim idejama. Ipak, o peletu iz njegove vlastite proizvodnje pročulo se celim krajem. Radu mnogi znatiželjno zapitkuju u neverici, sumnjičavo slušajući njegovu priču o improvizovanom postrojenju i svojeručnoj tehnologiji.
-Trebalo mi je godinu do dve da osmislim ovu, po izgledu, skromnu ali po učinku vrednu liniju za proizvodnju peleta. To je takozvana kućna radinost, sve je napravljeno po vlastitim zamislima i konsultacija. Nije to baš išlo lako, uvek je bilo manjih problema, ponešto nije radilo kako treba, zaglavljivala se sirovinska masa, vezivo nije funkcionisalo i tako redom. Bio sam uporan, nisam odustajao i tako sam, u pravo vreme usavršio svoju proizvodnu liniju u šupi, gde po potrebi sam sebi napravim dovoljne količine peleta – ispričao nam je Vujić pokazujući pune plastične korpe peleta i buradi sa ambrozijom. Radi se o mlevenoj smesi semena, lišća i stabljike ambrozije.
-Deo sam obezbedio tokom filtiranja soje, odbajanjem ambrozije o dove uljarice. Ostalo sam lako obezbedio jer ambrozija nezaustavljivo raste, država se decenijama bori da iskoreni ovu štetnu biljku ali, na moju sreću, u tome ne uspeva – pojasnio nam je Rade Vujić iznoseći i druge pojedinosti. On podseća da je problem veziva takođe rešio na jedinstven način.
-U industrijskoj proizvodnji koristi se lepilo kao vezivo ali istu funkciju ima i jeftinije belo bražno pa čak i mekinje, otpad koji nastaje tokom mlevenja pšenice. Kada se ugreje, brašno dobije i lepljiva svojstva – zaključio je ovaj srbački innovator iznoseći svoje recepte jeftinog grejanja. Napominje da posle sagorevanja ostaje malo više pepela nego korištenjem peleta od drveta ali to, kaže, ne predstavlja problem. Pošto zakonom nije dopušteno sejanje ambrozije, objašnjava Rade Vujić, on očekuje stimulaciju države za svoje aktivnosti i korištenje ove biljke u proizvodnji peleta. –Korist od moje inovacije je višestruka, interes osim mene imaju moje komšije i država koja je odgovorna za suzbijanje ambrozije. Kada bih bio stimulisan, ozbiljnije bih se posvetio tome poslu a sve njive, šume i livada a posebno zapuštene parcele u Sitnešima i celoj srbačkoj opštini bile bi očišćene od ambrozije – smatra Vujić koji se, takođe bavi mehanikom, poljoprivredom, stočarstvom, aktivan je na društvenom planu, posebno u Folklornom društvu “Motajički vuk” a nedavno je izabran i za predsednika Saveta Mesne zajednice Sitneši.
Ekopelet od uglja
Više proizvođača iz BiH usvojilo je proizvodnju ekopeleta od uglja. Dodaju kako ovaj, potpuno novi energent, u odnosu na drveni pelet, ima nekoliko prednosti, do 20 odsto višu energetsku vrednost te do 30 odsto nižu cenu. Pri sagorevanju zadovoljava sve ekološke standarde, tako da ga izvoze i u države Evropske unije. Sadržaj sumpora u ovom peletu izuzetno je nizak a pepeo koji ostaje preporučuje se za korištenje u agrokulturi s obzirom na to da služi kao dodatna prehrana biljaka i poboljšivač kvaliteta tla.
-Razlika između ekopeleta u odnosu na ugalj i standardni drveni pelet je povećan procenat pepela do 10 odsto a neophodna sui tehnička poboljšanja gorionika – navode proizvođači peleta od uglja u Doboju.
0