KOSTAJNICA – Zabave, prela, svadbe i svakojaki zborovi u Kostajnici, Kozarskoj Dubici, Novom Gradu i okolini nezamislivi su bez Milutina Slijepca koji svojom harmonikom, starom više od pola veka, uveseljava ceo kraj i svoje komšije.
Ovaj vozač u penziji koji je prešao celi svet za volanom teretnih i ostalih vozila, sada je posvećen narodnim običajima, negovanju i očuvanju muzike Kozare i Potkozarja.
-Sada je došlo vreme da bolje upoznam naša mesta, naša sela i gradove. Dok sam bio zaposlen, uvek na putu i na dalekim putovanjima, maštao sam o svome zavičaju. Svoja osećanja sam prepoznao u duhu narodne poslovice koja kaže da je lepo svuda otići i proći ali je najlepše svojoj kući doći – opisuje Milutin svoju životnu filozofiju, okružen pevačkom grupom iz Kostajnice a opsednut pesmom rodnog kraja. Njihov repertoar je veliki, umeju zapevati sve što njihovi slušaoci požele, od starogradskih do sevdalinki ali pesme Krajine su uvek na prvom mestu.
-Nije mi teško svuda otići, u udaljeno selo, po snegu, kiši ili blatu da bih od starijih čuo i zabeležio pesmu a potom je naučio i produžio njen život. Ima mnogo lepih pesama, bogatog sadržaja i velike muzičke vrednosti kojima preti zaborav, izumiranje – upozorava Slijepac otkrivajući svoju misiju očuvanja etnološke vrednosti koju je započeo sasvim spontano.
-Redovno pratim „Kesetinijadu“ po kojoj je Kostajnica u poslednje vreme postala poznata. Tu dolazi mnogo ljudi iz cele regije i inostranstva kao i na ostale manifestacije u susednim opštinama ili na Kozari. Tu zabavljam narod ali uvek čujem ponešto novo, neku pesmu ili stih koje ugrađujem u svoj pevački repetroar – opisuje Milutin Slijepac svoje muzičke aktivnosti, ne odvajajući se od harmonike koja mu je uvek na dohvatu. Bilo gde da idem, veli ovaj penzioner, moj muzički instrument je u automobilu jer je nepredvidivo ali vrlo očekivano da će zatrebati svirka ili pesma.
-Za muziku sam uvek pripravan, nema trenutka, doba dana u kojem nisam spreman da potegnem svoj veliki i teški kofer pa zasviram na harmonici. Ni grlo me ne idaje, posebno kada ga podmažem dobrom šljivovicom, domaćim vinom ili nekim drugim pićem potkozarskog kraja – objašnja Milutin sklonosti ka dobroj kapljici koja je, kako uverava, najbolji stimulans za dobro raspoloženje.
-Zaključio sam da se najbolje peva posle čašice viljamovke, rakije od kruške našeg kraja. To piće čudesno miriše, ima veoma ugodnu aromu koja omamljuje i daje snagu a pesma dolazi spontano – smatra Slijepac, penzioner koji tek sada kreće u osvajanje novih muzičkih zona, uveren da mu sve ide na ruku, u pravom smeru. Teoretišući muziku i svoj status u tom svetu, kaže da je penzionisanjem zakoračio u novu mladost.
-To mnogi tumače kao neiskrenu priču ali moja osećanja govore drugačije. Nisam opsednut penzionerksim mukama i nedaćama, mizernom penzijom i lekarskim nadzorom. Moj lek za sve boljke je moja harmonika, verni čuvar uspomena koji me motiviše i ohrabruje u svemu – veli Milutin Slijepac, Kostajničanin kojeg mnogi poznaju i podržavaju. Voleo bih, veli, kada bi bilo još više pesme i zabave jer ovom narodu opsednutom lošim vestima, to je najpotrebnije.
Zimska prela
Milutin Slijepac navodi nekoliko manifestacija koje privlače najveću pažnju u Potkozarju, koje redovno posećuje i učestvuje u ovim programima. To su “Zimsko prelo” u Gornjoj Piskavici, “Poklade” u Verićima, “Dani zime na Kozari”, “Kozarski etno” u Piskavici, festivali izvorne pesme i folklora u Knešpolju, Moštanici, Kozarskoj Dubici, Vrbaškoj, Podgradcima i Lamincima kod Gradiške.
