GRADIŠKA, SRBAC – U gomilama ogrevnog drveta, u šumi, na livadi i drugde, Željko Kragulj iz gradiškog naselja Senjak i Srpčanin Dušan Lepir često prepoznaju neobične konture, oblike i likove koje je izvajala priroda.
Željko je nedavno u prerezanom bukovom panju prepoznao lik čoveka. O tome sada sada vodi polemiku sa komšijama i prolaznicima. Fotografija o najnovijem “ukazanju” koju je Željko snimio mobilnim telefonom već je dobila zavidan broj gledalaca i sledbenika. Svako od njih ima drugačije tumačenje, svoje viđenje preseka na komadu od drveta, umrljanom piljevinom.
-Ja u ovom drvetu vidim nasmejanog čoveka, široko razvučenih usta, krupnih očiju i visokog čela. Drugi opet kažu da oni na istom panju prepoznaju neku životinju, ostali radoznalci iz moje uslice govore nešto sasvim drugo. Svi se slažu da je to veran i upečatljiv lik u drvetu koji šalje neku, nama nejasnu poruku – ispričao nam je Kragulj. Ovaj opštinskim službenik u Gradiški podseća da je i prethodno, pripremajući drvo za ogrev, pronalazio intigrantne oblike i likove.
-Cepajući drvo, svaki panj detaljno zagledam pre nego što udarim sekirom. Često u tim šupljinama nastalim delovanjem mrava, crva, ptica i drugih životinja, usled smrzavanja, pucanja ili pod drugim okolnostima u prirodi formiraju se nesvkidašnji oblici – prila Željko Kragulj pokušavajući odgonetnuti vajare u prirodi. Često su to svojevrsna umetnička dela koja, sticajem različitih okolnosti dolaze upravo u njegove ruke a Željko ih prepoznaje.
Dušan Lepir, profesor u penziji iz Srpca godinama traga za umetninama koje je izvajala priroda. Po tome je poznat u celom kraju a njegova stalna izložbena postavka kod kuće izaziva veliku pažnju. Tako je bilo i na predstavljaju radova pod nazivom »Priroda i ja« u srbačkom Domu kulture, gde su došli mnogi njegovi sugrađani.
-Priroda je najveći umetnik, ona nema premca niti konkurenta među ljudima. To što priroda uredi, ljudska ruka nikada ne može doseći nego samo može prilagoditi, da bi nama te poruke bile razumljivije i prihvatljivije – objasnio nam je Lepir suštinu svoga interesovanja. On u prirodi, prvenstveno u šumi sakuplja grane, panjeve, kamenje, izdubljena stabla u kojima prepoznaje jasne umetničke poruke i dimenzije.
– Ovo nije nikakvo čudo nego posebnosti prirode. Ja sam u šumi, na livadi, u vodi, pored reke i na drugim mestima pronašao savrđena umetnička dela. Mnogi to nisu primetili a ja sam oduševljen – objašnjava Lepir pokazujući raskoš i bogatstvo svoje kolekcije.
– Krik sijamskih blizanaca od čempresovih panjeva, uznemirena srna, majmun, iznurena ptica, žirafa, mornar Popaj, konj, kornjače… Tamo je patka, morski konjić u kamenu, onda ljudski embrion…Čudna je i simbioza soma i raka koji su izvajani rukom prirode a ja sam po nešto dodao, uobličio. Pogledajte petlića načinjenog od gradjevinske pene, pa to je božanstveno – pokazuje Lepir svoju izložbu koja se stalno uvećava i proširuje, kao što priroda uvek nudi nove ideje, forme, šalje poruke koje on prepoznaje i o tome obaveštava komšije i sugrađane.
Svetu je potreban optimizam
Besim Šeper, gradiški imam u penziji kojeg je zaintereovao lik u drvetu kojeg je prepoznao Željko Kragulj, ima svoje tumačenje o tome. – Svako stablo je živo biće koje ima jedinstvenu poruku i svoje mesto pod Suncem. Kada se poseče, kao kada čovek padne, materijalna stvar postaje i duhovna. U ovom slučaju, ovo je poruka ljudima da je potreban smeh jer ovaj lik u drvetu se smeje ali i upozorenje da svet suviše pat ii da mu je potrebna relakhsacija, opuštanje – smtra Šeper.