GRADIŠKA – Posle deset godina od utemeljenja “Grad pozorišta”, glumačka uloga u Gradiški dobila je na značaju ali nije bitnije promenila odnos prema ovoj umetnosti.
Draško Vidović, inicijator i direktor prvog profesionalnog pozorišta u gradu na Savi, spoznao je specifičnosti glumačkog zanata u ovom lijevčanskom kraju. Bogato isksutvo stekao je, u različitim ulogama, pripremajući predstave „Kumovanje ludom radovanje“, „Luda lova“, „Do poslednjeg daha“, „Neke djevojke“, „Boing, Boing”, „Generalna proba samoubistava“, „Kumovi“…Tokom deset godina, u “Grad pozorištu” bilo je deset petnaest pozorišnih premijera, nekoliko koprodukcija i predstava drugih pozorišnih kuća.
-Moja uloga na sceni je samo deo posla kojeg nema u opisu radnih zadataka. Zajedno sa kolegom Admirom Mešićem, osim glumačkih uloga na sceni, prinuđen sam da se bavim organizacijom, agitovanjem, prodajom karata, prevozom glumaca, scenografijom, režijom… – opisuje Vidović, začetnik novog, modernog pozorišta smeštenog pod krovom “Kulturnog centra” svoje obaveze. Podstaknut poteškoćama i izazovima koje pozorišna umetnost neizostavno nudi, Vidović iznosi iskustva o sredini u kojoj meštanima pokušava približiti scenu, osvetliti vidike i putokaze za koje se opredelio posle završetka Gimnazije.
-Biti glumac u provinciji, to je vema teško. On pokušava promeniti provinciju ne primećujući da ga ona troši i određuje uloge, njihovu specifičnost i karakter – smatra ovaj glumac koji se, posle završene akademije, opredelio za povratak u rodni grad, nastojeći da pozorišnu umetnost dovede na počasno mesto.
-Uveren sam da smo u toj borbi, u tom nesvakidašnjem nadmetanju pozorišta odnosno umetnosti i provincije, formirali publiku koja voli pozorište, dolazi na predstave i podstiče na nove, krupnije umetničke korake. Nastojimo se baviti ozbiljnim temama, kritikovati društvene pojave, ukazivati na nedostatke ali to je teško i nezahvalno – smatra Vidović koji, na vlastitom primeru, dokazuje težinu glumačke žrtve. Svoju svakodnevicu opisuje u prepoznatljivom stilu.
-Ujutro ili do podne vreme delim sa porodicom, uglavnom decom dok je supruga na poslu. Potom sa komšijama kosim travu, cepam drvo za ogrev, uređujem ulicu i okoliš. Ništa meni nije teško, volim da radim ne birajući poslove. Popodne u gradskom parku, iznajmljujem bicikla na četiri točka i utvrđujem tekstove pozorišnih uloga. Naveče, u glumačkim odorama i kostimima izlazim na otvorenu scenu pored Save ili zatvorenu u “Kulturnom centru” – opisuje Vidović svoju svakodnevicu. On se, kaže, za glumu, kao životni poziv opredelio svojevoljno, “pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću.”
-Roditelje sam o tome na vreme informisao i oni nisu imali ništa protiv, ponašajući se u smislu narodne izrede, “sam pao sam se i ubio.” Ipak, nisam se pokajao zbog toga nego, zajedno sa kolegama koji žive u Gradiški ili su poreklom odavde, nastojim oplemeniti glumačku scenu u ovoj ravnici i odrediti put uspeha – odlučan je Vidović potencirajući i materijalnu stranu svoga životnog poziva. Glumačka plata, kaže, većini njegovih kolega, kao i njemu, nije dovoljna za osnovne potrebe. Zato, veli, radi i druge poslove koji sa umetnošću, za koju se školovao, nemaju mnogo veze.
-Potreba ne bira posao a meni ništa nije teško. Letos, uporedo sa probama predstave “Ljubav”, izdajem bicikla. Narod se vozi, zabavlja, ponešto i plaća pa smo svi zadovoljni. Kada parkiram bicikla, idem na probe nove predstave i tako sve u krug, na putanju stalnog i svakodnevnog ponavljanja – smatra Draško Vidović, začetnik nove glumačke prakse i promoter pozorišne umetnosti među svojim sugrađanima.
Glumci
U predstavama gradiškog pozorišta, osim Draška Vidovića, najviše uloga ostavrili su Admir Mešić, Zlatan Vidović, Đorđe Janković, Mirela Predojević, Branko Janković, Dragana Marić, Mario Lukajić, Miljka Brđanin Babić, Snježana Štikić, Željko Erkić.
Predstave i uloge
Draško Vidović je 2004. odine diplomirao na Akademiju umetnosti u Banja Luci. NJegove najznačajnije pozorišne uloge su u prfedstavama
“Naočare Eltona Džona”, “Do posljednjeg daha”,“Neke Djevojke”, “Luda Lova”, “Gavrilo”, “Omer Paša Latas”,“Hamlet”,“Ajduci su među nama”…
