LAKTAŠI, GRADIŠKA – U lijevčanskim selima je sve više starih i do skora sasvim nepoznatih vrsta povrća i voća čija lekovita svojstva su davno dokazana na udaljenim meridijanima sveta.
Drago Đukić iz Aleksandrovca kod Laktaša uzgojio je jermenski krastavac, što je jedinstveno u ovom kraju. On kaže da je seme, putem pošte, nabavila njegova rođaka Darija Plotan.
-Nisam mnogo verovao u to ali sam brzo demantovan. Od desetak semenki, dve su nikle i bogato se razgranale u plasteniku. Već imam nekoliko sočnih i krupnih plodova. Najveći krastavac kojeg sam ubrao je dug metar a težak sedam kilograma. Okus mu je blag i ugodan – priča Drago. Ovaj povratnik iz Nemačke gde je radio nekoliko decenija, sa komšijama je već degustirao ovo povrće koje vremenom, u fazi zrenja menja okus i sve više liči na dinju.
-Komšije dolaze i gledaju u krastavce kao u čudo. Nisu to nikada videli pa sumnjaju u kvalitet i okus, sve dok ne probaju. Tek tada ekspresno menjaju mišljenje i počinju se raspitivati kako da i oni iduće godine poseju istu biljku – ispričao nam je Đukić. On kaže da je jedan njegov krastavac sasvim dovoljan za osrednju svadbu ili neki drugi skup.
Mile Popović iz Karajzovaca kod Gradiške, odrekao se proizvodnje paprika, paradajza, luka, krastavca i drugih sorti domaćeg povrća a u plastenicima zasadio kineski jorgovan, lavandu, ruzmarin, žalfiju, aroniju, ogrozd, godži, limun, mandarine…
-Stare sorte lekovitog bilja, voća i povrća koje se mogu nabaviti u svetu, Kini, Grčkoj, Japanu, Americi, Rusiji i drugde uključujući i balkansko područje, kod nas dobro uspevaju. Nekada smo pojedine vrste ovih biljaka nabavljali u primorju i Hercegovini, skupo ih plaćali a sada mi proizvodimo i njima prodajemo duplo jefitinije – kazao nam je Popović koji godišnje proizvodi više od 500.000 sadnica cveća, lekovitog bilja ali i desetak vrsta južnog voća.
Postoje mnoge podvrste povrća i voća koje sve više osvajaju i domaće podneblje. Među njima su purpurna blitva, kraljevski tamnocrveni grah, lubeničasta rotkvica, male bundeve, čokoladne paprika, japanski beli patlidžan, italijanski ljubičasti karfiol, bela cvetasta brokula, zlatna tikvica, rezbarena bela bundeva, bela cvekla, plavi kukuruz, italijanska ljubičasta artičoka, divobski crveni celer, ljubičasti kraljevski krompir, banana-paradajz, bela mrkva…
Aleksandar Bulović, inženjer poljoprivrede iz Gradiške uverava da su stare, autohtone sorte kvalitetne, otpornije na bolesti i na štetočine.
-Postoje i novi hibridi nastali ukrštanjem dobrih starih i novih sorti. Ali postoji i ono što se zove dobitna kombinacija u vrtovima. Neke biljke se podnose, neke ne podnose uzajamnu blizinu. Postoje i biljke koje odbijaju insekte, biljke poboljšivači kvaliteta zemljišta poput leguminoza. Uz to je važno pripremiti prirodni pripravak za đubrenje ili zaštitu starih sorti povrća i voća, poznatih u svetu više stotina godina, koje sada postepeno osvajaju i naše podneblje – smatra Bulović.
Kopačica od bicikla
Brane Račić iz Novog Sela kod Gradiške koji se bavi proizvodnjom povrća osmislio je takozvanu kopačicu koristeći stari bicikl. Ova alatka mu uveliko pomaže da kvalitetno i u kratkom vremenskom roku uredi zasade paradajza, paprike, krastavca i drugog povrća.
– Uspešna proizvodnja traži stalne inovacije. Zato sam se setio da bi od starog bicikla mogao napraviti alatku za okopavanje povrća. Ideja se u praksi pokazala veoma efikasnom – kazao nam je Račić.
Milan Pilipović
0