LAKTAŠI – Stanovnici Gornjih Riječana i njihove komšije iz Jablana, Bakinaca, Priječana, Glamočana iz drugih sela laktaške, gradiške i banjalučke opštine već sedam decenija svetkuju u zaseoku Kozara.

Na ovom planinskom vrhu oni se sastaju od 1947. godine, kada su zajednički, uz logorsku vatru i kozaračko kolo prvi put proslavili 27.juli, Dan ustanka naroda i narodnosti BiH u Drugom svetskom ratu. Ove godine u Riječane, odakle pogled seže daleko, prema Vrbasu i Savi, došlo je više stotina nostalgičara koji su se, još u detinjstvu, radovali ovom zborovanju. Sećanja na to vreme još su sveža a tradicija postala deo mnogih generacija.

Milorad Grubor iz Riječana, jedan od organizatora ovogodišnjeg julskog susreta kaže da oni svoje običaje ne zaboravljaju. Dan koji je nekada bio važan i slavljen u bivšoj Jugoslaviji, sada je spontano postao Dan Riječana i susednih sela u Potkozarju i na kozarskim visovima.

– Dugo se pripremamo, planiramo, organizujemo i radujemo ovoj svečanosti. Njeno značenje je višestruko a emocije snažne – priča Grubor dočekujući goste koji u sumrak, na praznični dan, u inat kiši i jakom vetru, pristižu na dogovoreno mesto. Ispod belog šatora, kojeg vetar ljulja a upore šripuću, žamor i veselje. Gosti u svečanim odelima, unoseći se jedni drugima u lice, pokazujući time radost zbog novog susreta, smeju se, srdačno stežu ruke jendi drugima, bratski se grle, odajući time veliku radost zbog susreta i dugo čekanog viđenja. Za to vreme Ćokini tamburaši udaraju neštedimice po žicama i pevaju, kao nekada. Stojan Milanović iz Bakinaca, poznat po nadimku Ćoka, inače šef orkestra kojeg svi poznaju, prvo je zasvirao i zapevao njihovu himnu, “Nema raja bez rodnoga kraja, ni miline bez naše Krajine…”

-Uz naše pesme i svirku mnogi su se ovde sreli, upoznali i zavoleli. Sada je ovde, među slavljenicima polovina bračnih parova koji su se upoznali u kolu ili oko logorske vatre u Riječanima, tokom mnogih godina i naših zborovanja– veli Ćoka sa kojim su utamburaškom sastavu Milutin Radulović, Ranko Zelenika i Borislav Todorović. Ružica Radulović, Nada Grubor i Mirjana Kondić pričaju da je ovo praznik lepih i nezaboravnih uspomena.

-Svako selo je zauzelo po nekoliko stolova, sedeći jedni do drugih prisećaju se mnogih ljudi, događaja, prohujalih godina… Mnoge, koje pominju, životni putevi su odveli na druge strane. Mnogi više nisu među živima ali zato uvek stasavaju nove generacije koje nastavljaju tradiciju i obogaćuju običaje – veli Nada Grubor. Radovan Bobić iz Laktaša pridržavajući šator zbog oluje koja se u sumrak sa Kozare, svom silinom spustila na Gornje Riječane i zapretila slavljenicima, priča da je ovde upoznao suprugu Radu.

-Nismo mi jedini, mnogo je bračnih parova čije prve ljubavi su potekle iz ovih kupina, iz ostruge i trnjaka. Svi su srećni, žive u ljubavi i razumevanju, zadovoljni sudbinom koja ih je zauvek spojila. Ovo mesto se mnogima posrećilo, zato redovno dolaze i utvrđuju svoje ljubavne veze i odnose a mlađi traže sebi parove – uveren je Bobić. Banjalučanka Dragica Kutlešič, u društvu snahe Vesne Kesić priča da je ovde dolazila još u detinjstvu, kod majke Dušanke Brkić.

-Mnogo lepih uspomena veže me za ovo selo i ovo mesto. Okus kupina koje sam ovde nekada brala i sada osećam u ustima a miris planinskog bilja, borovine i lipovog cveta mi je zauvek tu negde, kao dah lepote, kojeg ni jednog časa nisam prestala udisati punim plućima. To su moje uspomene koje me snažno vraćaju u detinjstvo – kaže Dragica.

Bračni parovi

Među bračnim parovima u Riječanima bili su Dušanka i Predrag Mirjanić, Nada i Milorad Grubor, Stana i Jure Agatić, Ružica i Mile Radulović, Rada i Radovan Bobić, Slađana i Milutin Pilipović, Savka i Bogdan Mitrović, Mira i Uroš Milanović, Silvana i Želimir Mitrović, Zdravka i Mirko Maksić, Slavica i Ratko Milošević, Radovan i Željka Mitrović, Ljuba i Ranko Zelenika… Najstariji bračni par na svečanosti u Riječanima bili su osamdesetogodišnjaci, Vukosava i Živko Stanojević iz Bakinaca koji su zajedno šezdeset godina.

Milan Pilipović

0