STARINSKE KUĆE ODOLEVALE POPLAVAMA U GRADIŠKI

GRADIŠKA – Stare kuće u kojima odavno niko ne živi, zapuštene i zaboravljene svedoče o davnašnjim vremenima kada su njihovi graditelji pobeđivali nabujalu Savu i okruženi vodom živeli većim delom godine. Pre jednog veka, kada je Gradiška više podsećala na more sa malim ostrvima a glavno prevozno sredstvo bili čamci, kuće su visoko podizane. Meštanin Mehmed Bašić se seća da ove male kuće pored Save nije mogla dosegnuti voda.


-Ova kuća izgrađena je 1933. godine. Ja sam rođen šest godina kasnije i pamtim je ovakvu kao sada, naravno nije bila oronula nego lepo uređena. Njeni vlasnici su bili Saća i Meho Tatar koji su davno umrli ali njihova kuća u današnjoj Savskoj ulici svedoči o Gradiški u davnašnje vreme – ispričao nam je Bašić napomenuvši da u Gradiški ima još nekoliko starinskih kuća iz toga doba ali je većina porušena. Meštani Gradiške su znali, kao rode, gde i kada treba graditi svoju kuću da bi bili bezbedni, veli naš sagovornik.

-Ja sam rođen i odrastao u takvoj kući. Nikada se nismo plašili kada Sava nadolazi. Nekada je Gradiška zajedno sa okolnim selima, mesecima, od rane jeseni do kasnog proleća bila u dubokoj vodi.

To je bio sastavni deo života jer je Gradiška bila poznata po vodama i rodama. Nismo mi to ni nazivali poplavom nego redovnim stanjem – objašnjava Mehmed Bašić davnašnji život u Gradiški, u vreme njegovog detinjstva i mladosti. Zamera, veli, novim graditeljima koji podižu kuće na dohvat reka, tamo gde svaka kiša može da ih poplavi.

-Ljudi su izgubili instikt, oni ne uvažavaju ćudi prirode, ne prilagođavaju se nego prkose, veruju da sve mogu pobediti. To je pogrešno i zato treba prvo znati, koristiti iskustva starijih generacija i tu neće biti problema – smatra naš sagovornik. On upoređuje ovaj grad sa Donjom Dolinom gde su poznate sojenice, kuće na vodi, postavljene na visokim drvenim stubovima. To je pouzdan način građdnje i života na reci i sa rekom čija ćud se nikada ne može promeniti nego se ljudi, veli Bašić, moraju učiti kako treba živeti u takvom okruženju. Osnovni tip starinskih naselja predstavljale su kuće na uzvišenim brežuljcima prirodno ili veštački utvrđenim i uz to uzdignutim iznad najviših zabeleženih vodostaja. U “Zavičajnom muzeju” u Gradiški sistematski izučavaju način života stanovništva počev od praistorije sa naglaskom na način stanovanja.

Brojna su svedočanstva o boravku čoveka u ovim krajevima još od najstarijih vremena, tvrdi arheolog Bojan Vujinović.

– Jedno od većih praistorijskih naselja, koje je u Krajini obrađeno, jesu sojenice u Donjoj Dolini na srpskoj obali Save, 13 kilometara niže od Gradiške, gde su počela iskopavanja još 1898. godine.


Kuće su bile načinjene od greda. Konstrukcija krova je načinjena od dasaka – kaže Vujinović. On ističe da su sojenice u Donjoj Dolini, gde je Sava oduvek najviše plavila, starije su od prvog gvozdenog doba.

-Prema svim podacima u Donjoj Dolini kod Gradiške je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta uopšte u Bosni i Hercegovini, koje iznosi na videlo sojeničko naselje na 40.000 kvadratnih metara, iz polovine drugog milenijuma pre naše ere. Naselje je postojalo 700 godina. Ovde su živela panonska plemena Oseriata – tvrdi Vujinović podsetivši das u već tada ustanovljeni principi života u specifičnim uslovima, praktično u vodi.

0