GRADIŠKA – Jezero u Lamincima kod Gradiške, nastalo uređenjem napuštenog majdana šljunka postalo je inspiracija za mnoge umetnike, posebno slikare.
Do skora zapuštene površine, divlje deponije smeća i šikare, sesoke reke, pretvoreni su u izletišta koja okupljaju veliki broj meštana a dolaze i turisti iz drugih sredina. Tako su veštačka jezera u Lijevču i rečice u Potkozarju postali perjanica turizma, okupljališta umetnika, izletnika, ribolovaca, sportista… Glas o jezerima, među kojima je najpoznatije u Lamincima koje je uredila porodica Saše Gvozdena, daleko je stigao. Novosađanin Milan Matavulj, slikar čiji su porodični koreni iz ovog kraja, bio je učesnik nedavne kolonije u Lamincima.
-Priroda, drveće, jezero, boje neba tokom Sunčevog zalaska… To je savršeni sklad koji me inspiriše. Volim ovaj krajolik, ta ljubav mi je davno usađena jer su moji roditelji, Nikola i Stojanka, nekada bili učitelji u Razboju, u staroj školi. Živeo sam i u obližnjim Klašnicama i smatram ovo svojim zavičajem – ispričao je Matavulj razvlačeći kistom boje na platnu, fokusiran na jezero i nebo koje se oslikava na njegovoj površini. Milovan Čikić, slikar iz Gradiške takoše je učesnik ovogodišnje kolonije na jezeru u Lamincima koju su organizovali “Kulturni centar” i Zavičajni muzej” uz podršku Opštine. Čikić pominje svoje kolege iz drugih mesta koji nisu odoleli lepoti ovdašnje prirode pokušavajući da, bar njen delić ugrade na svoje slike.
-Među starim hrastovima, u hladovini, gde se prepliću cvrkut ptica i pljuskanje vode, slikaju Olivera Šipka naša gošća iz Banjaluke, njene sugrađanke Tatjana Ratković i Milica Đerić, potom Slobodan Vidović i Renato Rakić, Ljubo Marković, Mladen Stajčić, Mile Sredojević, Ognjen Tepavčević koji su došli iz više gradova i država – pobrojao je Čikić svoje kolege po kistu. Slikar Ognjen Tepavčević koji je u Gradišku doselio iz Niša pronašao je zajedničku crtu svojih motiva i slika sa predelom u kojem stvara.
-Pokušavam pronaći, prepoznati simboliku prostora, naslikati kupače iz svoje mašte i smestiti ih u ambijent jezera – objasnio je Tepavčević. Mile Sredojević, profesor i slikar često dolazi na laminačko ali i druga jezera u Lijevču, gde učestvuje na kolonijama. Ovde se pejzaš nameće kao tema, pojašnjava Sredojević svoje umetničke impresije. Jezera ipak nisu usamljeni biseri turizma i umetnosti nastali uređenjem zapuštenih mesta i predela. Na savskoj obali koja je doskora bila zapuštena, izgrađeni su tereni za sport i rekreaciju a privlačni su i za umetnike. Inicijatori su bili kajakaši koji sada na savskoj stazi postižu odlične rezultate, obaraju državne rekorde u ovom sportu.
-Na mestu gde su sada moderni sportski tereni uređena je i staza za rekreativce. Ovo je primer kojeg treba slediti jer imamo mnogo zapuštenih prirodnih lepota koje treba urediti. Sa malo truda, moguće ih je pretvoriti u lepe slike i priozore grada i okoline – kaže Momo Brajić, učitelj u penziji, sada veoma aktivan promoters psorta, kulture i umetnosti. Mile Kević je pored rečice Lubine u Grbavcima izgradio izletište a samo stotinjak metara dalje omladinci iz istog sela podigli su etno-kamp, gde organizuju muzičke, dramske i likovne programe.
-Posle penzionisanja vratio sam se svojim korenima, svome selu… Ovde sam prepoznao najlepši kutak za sebe, za prijatelje i za sve koji vole prirodu – kazao nam je Kević koji na jezeru i rečici punoj štuke, šarana, amura, deverike, pasrmke, soma, provodi najviše vremena. U opštinskoj upravi Gardiška odlučni su da i u drugim mestima, u lijevčanskim i potkozarskim selima urede zapuštene prirodne lepote, uvedu više ekološkog reda. Ovu inicijativa je u najboljem svetlu prepoznata u Grbavcima, Turjaku, Cimirotima, Cerovljanima, Kozari, Lamincima i drugim selima.
Rođak sa sela
Na jezeru u Lamincima Radoslav Pavlović napisao je scenarij za popularnu seriju “Moj rođak sa sela”. On je laminački zet koji je ovde pronašao inspiraciju. Zato se Laminčani, željni ekskluzivnih vesti, kod njega često raspituju da li priprema nešto novo i šta ga sada inspiriše.
