LAKTAŠI – Bivši i sadašnji učenici, nastavnici i meštani obeležili su u Drugovića kod Laktaša 150 godina od izgradnje škole i početka nastave, koja nije prekidana ni u ratnim vremenima.
Oni su u monografiji “Svetiljka uništila mrak” koju su predstavili na velikoj i bogatoj svečanosti početkom septembra, smestili mnoga svedočanstva, dokumente, sećanja u reči i slici. Zaslugom Vase Pelagića davne 1868. godine u ovom laktaškom selu otvorena je prva “Srpska narodna škola”. Kroz burna vremena, zajedno sa svojim učiteljima i đacima, prolazila je i škola. Još se prepričava kako su je za vreme bune protiv Turaka zapalili meštani da se turska vojska ne bi ulogorila pod njenim krovom. Ovom publikacijom koju je uredio Živko Vujić a glavninu materijala prikupili Živko Radujković, Ružica Rajić, Novislav Tepić, Dragojla Popović, Nedjeljka Vukičević, Ana Mijatović i Dejana Stegić, osvetljen je vek i po školstva u ovom laktaškom selu.
-Vreme pamti i kazuje da je škola otvorena deceniju pre austrugarske okupacije BiH. Preživela je dve carevine, osmanlijsku i austrougarsku, dve kraljevine (SHS i Kraljevinu Jugoslaviju) NDH a potom Jugoslaviju i zakoračila u RS. Države i vlasti su se menjale, samo je naša škola sve njih nadživela – rečeno je na svečanosti u Drugovićima. Pismo u ime mnogih generacija učenika pročitao je Mladen Bundalo, najstariji učenik škole u Drugovićima. On je u školu pošao 1936. godine a završio u proleće 1940. godine.
-Imam još dva vršnjaka, Branka Mihajlovića i Milorada Railića ali ja sam po danu i mesecu stariji od njih. Moj otac Spasoje pošao je u istu školu 1900. godine. Pričao nam je da je bilo mnogo đaka iz susednih Koljana, Hrvaćana, Milosavaca, Miloševaca i Čardačana – prisetio se Bundalo rekavši da su školu većinom pohađali dečaci a devojčice malo ili nikako.
-Moja sestra Krstina je rođena 1924. godine ali ni ona ni njene vršnjakinje nisu išle u školu. Kasnije, to se menjalo u pravom smeru – kazao je Mladen Bundalo. Bivši učenici Miroslav Radujković i Ratko Bundalo sećaju se svojih školskih dana u školi u Drugovićima.
– Odnos prema nastavi, učiteljima i domaćim zadacima bio je veoma odgovoran. Nismo smeli prekršiti pravila ponašanja niti doći bez domaćeg zadatka. U učionicama nije bilo galame, pažljivo smo slušali predavanja a učitelji su za nas, kao i za naše roditelje, bili vrhovni autoriteti – saglasni su Miroslav i Ratko. Drugovići su sada područno odelenje Osnovne škole “Holandija” iz Slatine. Direktor Novislav Tepić kaže da je tradicija škole veoma značajna za istoriju i obrazovanje celog kraja i RS jer pokazuje da su Srbi davno shvatili dalekosežnu ulogu škole. Zato su je verno čuvali, branili, gradili i unapređivali njene temelje znanja.
– Razumevanjem resornih vlasti RS, ministra i Ministarstva prosvete i kulture RS, škola u Drugovićima nije ugašena zbog značaja za naše školstvo – kazao je Tepić. Danas ovu školu pohađa samo osam učenika, u takozvanoj nepodeljenoj nastavi od drugog do petog razreda. Međutim, meštani Drugovića bore se da škola, zauvek živi, ispunjena grajom učenika, novim lekcijama i godinama uspeha. U školskim klupama ovog septrmra mesta su zauzeli prvaci Damjan Jovanović i Jovana Crnadak, drugi razred pohađaju Nikolina Sikimić i Stefan Jovanović, trećeg nema, četvrti su Tamara Stegić, Aleksandra Zarić i Milan Trkuljak a peti rauzred je Aleksa Manojlović. U školi je zaposlena učiteljica Dejana Stegić.
Vesti požutelih novina
“Srpski Vjesnik”, list za politiku, prosvetu i privredu iz Mostara je u subotu 8. septembra 1901. godine objavio tekst “Zabava u korist srpske škole”. Navedeno je da su u Drugovićima vernici priredili hramovnu slavu i večernju zabavu u korist svoje srpske škole. Nastupili su učenici, pevači i recitatori, Radojka Opačić, Slavko Simić, Zorka Popović, Branko Bojić, Jelena Koprenović.
U časopisu “Otadžbina” od 7. septembra 1907. godine opisana je hramovna slava u Drugovićima, kojoj je prethodilo izvođenje pozorišnog komada “Običan čovek” od Branislava Nušića. Prihod i sa ovog programa namenjen je za uređenje školske zgrade.
0