“VERUJEM U DOBRO, ŽELIM DA POMAŽEM ” Ni to što je u devetom mesecu trudnoće doktorku Vesnu nije odvojilo od ordinacije i njenih pacijenata

Ni poodmakla trudnoća Vesnu Kočić Subotić, mladu specijalistkinju interne medicine gradiške Opšte bolnice, nije odvojila od ordinacije i njenih pacijenata. To je naišlo na veoma pozitivne reakcije u ovoj zdravstvenoj ustanovi.


Uvek predusretljiva, omiljena i predana poslu, u belom medicinskom mantilu, kojeg je zavolela u detinjstvu, u lijevčanskom selu Vilusima, gde je rođena i odrasla, Vesna priča o svojoj svakodnevici.

– Uvek sledim pozitivne misli, verujem u dobro, imam snažnu volju i želju da radim, da pomažem ljudima u nevolji, čije zdravlje je ugroženo ili narušeno. Za to uvek imam snage i energije. Za mene je primarna lekarska etika – poverila je za Srpskainfo Vesna Kočić Subotić svoja razmišljanja, logiku i svakodnevnu praksu.

Ispred čekaonice je svakodnevno čeka mnogo pacijenata, bolesnih, zabrinutih ljudi, opsednutih iščekivanjima ljekarskih nalaza i toka lečenja. Za njih su lepa reč, osmeh, ohrabrenje, kaže Vesna, ponekad važniji od svega.

Iskušenja

U pauzi, u razgovoru s nama, rado priča o svom poslu, koji je, u vremenu svetske epidemije opasnog virusa, veoma kompleksan. Interna medicina je, kaže ona, široko područje.

– Takođe radim i ultrazvuk srca. Zato uvek imam mnogo posla, radim u smenama, ali sam u rasporedu i za dežurstva. Jeste ovo teško vreme, najteže u mojih deset godina rada u bolnici, ali nijednog trenutka nisam pomislila da odem na bolovanje, da se bar delimično zaštitim od epidemije virusa korona, mada za to imam razloga i povoda – objašnjava Vesna.

Veoma joj je stalo do mišljenja kolega i pacijenata, koje ni u ovako nezahvalnoj situaciji za nju, kaže, nije htela izdati, napustiti i čuvati samo sebe i svoje zdravlje, ma koliko to bilo rizično.

– Za sve nas u bolnici ovo je velika nepoznanica, vanredna situacija. Javlja nam se sve više zaraženih i obolelih od korona virusa. To je iskušenje koje do sada nismo imali u sektoru zdravstva. Moja situacija, trudnoća u devetom mesecu je specifična, sama po sebi, ali smatram da trebam raditi, bez oklevanja, sve dok je to moguće – rekla nam je Vesna.

Solidarne kolege

Njen primer je veoma zapažen u njenom kolektivu.

– Moje kolege, lekari i medicinsko osoblje su za svaku pohvalu, to su divni ljudi, veoma solidarni, humani, predusretljivi. Takođe, pacijenti iz ovog kraja, koje godinama poznajem, imaju poverenje u mene i zato se žrtvujem da svima, svojim radom, bar delimično uzvratim – naglašava Vesna razloge koji je još čvrsto drže u njenoj ordinaciji, mada će, ipak uskoro, morati na bolovanje, jer se približava termin poroda.

– Svesna sam da je svaki dan za nas u zdravstvu težak, da je velika nepoznanica, da se nikada ne zna ko će, kada i kako biti pozitivan na koronu, a time morati u izolaciju ili na lečenje. Zato je važno da svi koji mogu da rade ponašaju se odgovorno i solidarno, prvenstveno zbog zdravstvenog sistema – smatra sagovornica Srpskainfo.

Porodica

Vredna je i požrtvovana u svojoj porodici, a najsrećnija je kada su s njom petogodišnji sin Aleksandar i suprug Goran.

– Za mene je porodica najveća sreća; kada su oni dobro, za mene je sve na svom mestu. To stalno imam na umu. Zato, kada iz ordinacije izađu pacijenti čiji je zdravstveni problem rešen, ukoliko sam doprinijela da nekom od njih bude spasen život, očekujem da se to vrati mojoj porodici. Ništa više – objašnjava Vesna Kočić Subotić svoju lekarsku psihologiju, odnos prema poslu i ljudima, prema porodici.

blic.rs

0