NOVA TOPOLA – Mladenko Ranisavić iz Rovina u Lijevče polju ponovo na sav glas hvali svoju kozu Rogu koja je ojarila petoro jarića, troje muških i dvoje ženskih.
Ovaj vredni domaćin koji je u lijevčanski kraj, tokom rata doselio iz donjeg Vakufa kaže da je njegova koza za pet godina ojarila 20 jarića, što je rekordno. Nije mi poznato, kaže Mladenko čiju priču potvrđuju i ostali ukućani i komšije, da je bilo gde u nekoliko potkozarskih i lijevčanskih opština bilo čija koza nadmašila moju. Obično koza donese na svet jedno, dva, a u najboljem slučaju tri jareta.
-Kada sam u sredu ujutro ušao u štalu, sa svih strana okružili su me jarići. Bio sam zbunjen u prvom trenu jer nisam mogao shvatili odakle izlaze. Ojarili su se tokom noći a već ujutro svih petoro je trčakralo po slami i sisalo. Zdravi su, koza ima dosta mleka i siguran sam da će svi preživeti. Nikada ni jedno jare od moje Roge, kućne hraniteljke, nije uginulo – uverava Mladenko okružen znatiželjnim slušaocima koji se smenjuju u štali, zagledaju jariće i čude se njihovoj brojnosti. Najuporniji su Dejan Janković, Dragan Surutka, Anđelko Ranisavić, Dragan Ranisavić i Radojka, Mladenkova supruga. Ona hvali domaćina pripisujući mu najveće zasluge za zdravu i rasnu kozu koja je za nekoliko godina ojarila celo stado.
-Mladenko je nasjzaslužniji, on je hrani, ušuškava da joj ne bude hladno, uvek unosi i prostirku od slame, čak i svoje iznošene kapute, u korito stavlja kukuruz, koncentrat i seno. Dobro je njoj, Bože me prosti, bolje nego kakvom čeljadetu. Izbegli smo iz Donjeg Vakufa u zlo i naopako vreme. Da nam je tada bio krov nad glavom kao što ga ima Mladenkova koza, pevali bismo a nebi plakali, kao što smo činili bežeći preko Vlašića – opisuje Rakojka status njihove koze dovodeći ga u vezu, sa naizgled nespojivim izbegličkim mukama. Na ovu priču, nadovezuje se ushićeni Mladenko uveravajući da Roga ima dovoljno mleka id a je pos vemu jedinstvena.
-Kupio sam je na pijaci pre nekoliko godina. Ona vredi zlata jer, kada podigne, othrani jariće, ima dovoljno mleka i za nas, za kućne potrebe ali i za komšije, kojima je njeno mleko bolje od svakog leka – hvali vredni domaćin svoju Rogu podstaknut pitanjima ostalih znatiželjnika. Ranisavić je u Rovinama, na do tada pustoj poljani, poslednje ratne godine izgradio kuću, započeo novi život. U zavičaju je uzgajao ovce, krave i svinje ali ga je muka naterala da u izbeglištvu nabavi koze.
-To je iz praktičnih razloga jer koza malo troši a mnogo daje. Imam dve ili tri koze, jednog jarca i to je za moju porodicu dovoljno. Mleka uvek imamo, naučili smo na okus i ne pomišljamo da pređemo na kravlje mleko. Svi smo zdravi, čili i veseli a zasluge za to, opet, pripisujem mojoj Rogi, miljenici naše kuće a ponajviše dece iz cele ulice – raspreda priču Mladenko svraćajući u kuću, na čast, svakoga ko u njegovu štalu priviri i pohvali kozu i jariće. Inženjer stočarstva Momir Cvjetković kaže da koze u idealnim uslovima jare brojne jariće. Ključni su uslovi i umerena ishrana, kretanje, mir i tišina, smanji stres koji može dovesti do pobačaja. Pri kraju bremenitosti neophodno je da koze stalno imaju dovoljno suve prostirke, budući da su prisiljene često da leže zbog opterećenosti plodovima. Koza bi trebalo da zasuši šest do osam nedelja pre jarenja.
Petorka i u Gašnici
Petoro jarića nije usamljen primer u gradiškom kraju. Pre nekoliko godina koza Mare i Milanka Mudrinića, izbeglica iz Bihaća nastanjenih u Gašnici, takođe ojarila petoro.
