Српска култура, обичаји, народна традициоја, фолклор, музика, али храна и пића представљени су српској али и америчкој заједници у Чикагу на фестивалима под називом „Укус Србије“. Првог викенда у септембру Фестивал је одржан код српског храма Светог Василија Острошког у насељу Лејк Форсет, а у суботу 8. септембра код храма Христовог Васкрсења у Чикагу.
Фестивале су организовала управа ових спрских храмова уз помоћ волонтера који су припремали традиционална српска јела као што су сарма, печења, ћевапи, пљескавице, колече, пите и палачинке. Од пића предњаће српска шљивовица, лоза, пиво и вина и друга пића увезена из Србије.
-Овдашњој локалној америчкој заједници кроз фестивал „Укус Србије“ представљамо традиционално српско гостопримство. Више од пет хиљада посетилаца, колико их је ове године дошло на Фестивал, одушевљени су нашом храном, колачима и пићима, а успут погледају наступ фолклораша и игре из Србије, предмете израђене на традиоционални начин, старе занате, упознају српску историју и рад српских хуманитарних организација, објашњава Софија Обрадовић Скалзити која већ 12 година руководи организационим одбором Фестивала у Лејк Форесту.
Старешина српског храма Светог Василија Острошког у Чикагу Ђуро Крошњар представио је пројекат проширања храма и свечане сале ове најмлађе српске цркве у Чикагу која је обележила 20 година постојања.
– Један смо од најпосећенијих фестивала у округу Лејк и добро су га прихватили и Американци, а привуче и припаднике српске заједнице свих генерација са ширег подручја Чикага. Припадници других нација и вере имају прилику да се упознају са православном традицијом, истиче Крошњар.
Ове године Фестивал је одржан по 15. пут, а успех највише дугује волонтерима, којих је било скоро 200. Ангажоване су целе породице, попут оне председника црквеног одбора Мајкла Косановића, а неретко и све три генерације.
За разилоу од овога, Фестивал код старог Храма Христовог Васкрсења у Чикагу ове године је одржан први пут. Старешина храма Миле Суботић задовољан је посетом и највљује да ће се и наредних година сигурно наћу у календару српских фестивала у Чикагу.
-Интересовање за српски етно-фестивал показали су не само припадници наше заједнице већ и наши комшије Американци са Логан сквера овде у Чикагу. Упознајемо их са нашом вером али и са нашим обичајима и културом и са знаменитим Србима, зато смо припремили и изложбу о Тесли. Уз то нудимо им нашу храну и пића, а могу да погледају неше игре и фолклор, објашњава нам отац Миле.
Изложбу о Тесли припремила је др Милена Бајић активни члан Тесла фондације у Америци. Поред тога што је приказан кратак преглед живота и дела овога научника, како истиче, акцент је дала на Теслин велики успех који је управо везан за Чикаго и осветљење Светске изложбе 1893. године чиме су Теслина достигнућа на велика врата престављена целом свету.
Светозар Данчуо
Антрфиле 1
АЛ’ СЕ ДОБРО ЈЕДЕ, БАШ!
На фестивалу у Лејк Форсту у два дана испечено је 40 јагањаца и 18 прасића, 9.000 ћевапа, 900 ражњића, 800 роштиљских кобасица, 400 пљескавица, четристо комада бурека, што са месом што са сиром и спанаћом, 420 комада кукуруза, више од 500 пита од сира, јабука и вишања, приближно толико кремпита и више од 20 врста домаћих колача и скувано 1.000 сарми. Наравно све то је заливено са домаћом ракијом, винима и пивом увезеним из Србије. Фестивал је посетило близо 5.000 гостију. На овим бројкама позавидела би свака слична манифестација и у Србији.
Антрфиле 2
ШЉИВАФЕСТ У ВИНДЗОРУ
Фестивал посвећен најпопуранијем српском воћу одржан је 8. септембра у канадском граду Виндзору. Поред шљивовице посетиоци су могли да пробају штрудле, кнедле и слатко од шљива, суве и сирове шљиве. Наравно нису изостали ни печења са ражња и српски роштиљ. Уз то одржан су турнир у фудбалу и такмичњња у боћању. Целодневни програм попунили су наступи фолклорног ансамбла „Опанак“ и српска музика у извођењу Јордана Петровића и Милош Бенда.
Антрфиле 3
СРПСКИ ФЕСТИВАЛИ У АМЕРИЦИ И КАНАДИ
Готово да не постоји град у Америци и Канади а у којем живи бројнија српска заједница а да се не одржава српски фестивал. Срби, али и њихови гости Американци -припадници других етничких заједница, друже се на српским имањима и код српских храмова. У неким местима као например у Чикагу или Торонту преко целог лета, али крајем пролећа и почетком јесени измењују се српски фестивали. Најчешће су то „Србфест“, „Укус Србије“, „Српски дан“, али и кестенијада, котлићијада, купусијада, кобасицијада, роштиљиада, пасуљијада, храмовне славе, славе удружења, ловачке забаве и други. Иако су им повди и називи различити свима је исто – у понуди су српска јела и српска пића, праћени наступима српских фолклорних група, српских оркестара, певача и забављача. У припреми учествује неколико стотина волонтера који на овај начин помажу рад српске зајенице. Фестивали су увек и више од забаве – тако се например одржавају изложбе о Тесли, Пупину, Миланковићу, Карађорћевићима, Вуку Караџоћу, Јовану Дучићу, Петру Кочићу, Сави Мркаљу и другим српским великанима, а српска зајеница се присети и значајних догађаја из српске историје као што су Први и Други српски устанак, Велики рат, савезиништва у Другом светском рату и друго.
0