Na Festivalu dokumentarnog filma „Balfest“ u Plovdivu, Brdar proglašen ambasadorom dobre volje. Njegovi filmovi o Jasenovcu, Donjoj Gradini i RS osvojili ceo svet.
MILAN PILIPOVIĆ
Kozarska Dubica
Kada ga je Georgi Najdenov, direktor „Balfesta“, festivala dokumentarnog filma u Plovdivu u Bugarskoj, proglasio ambasadorom dobre volje za BiH i Srbiju, Simo Brdar, filmski reditelj, istoričar i kustos Spomen područja Donja Gradina kod Kozarske Dubice, shvatio je da njegova misija ima jasnu i snažnu poruku. To što je neshvaćen tamo gde živi i stvara, nije ga suviše zabrinulo.
– Filmovima, njihovim projekcijama i nagradama na velikim i važnim pozornicama celog sveta, otvaram nerpebolnu ranu kao proletni cvet na humkama velike srpske, jevrejske, romske, ljudske tragedije, – kaže Brdar. On naglašava da je priznanje iz Plovdiva, kao i svih drugih festivala, zapravo novi podsticaj.
-Nisam se umorio ali duboko svestan da sam usamljen na putu otkrivanja jasenovačke istine, da u toj misiji nemam saveznika. Podrška za moje filmove svodi se na milostinju prijatelja. Na velike festivale putujem skromno, gotovo auto-stopom, – požalio nam se Brdar otvarajući dušu vlastitog beznađa zbog okolnosti u kojima radi. Ipak, nagrade, kao što su „Zlatni vitez“ iz Moskve, mnoge plakete i medalje ga ohrabruju.
– To je saznanje da ljudi u celom svetu razumeju jasne i nedvosmislene poruke izgovorene sasvim jednostavnim, nemuštim jezikom kozaračkih seljaka. LJudi iz mojih filmova se inate nevoljama, pokazujući da nisu izgubili veru u sebe i život, snagu da posvedoče i osude, bez želje za osvetom i bez mržnje, – kaže naš sagovornik, videvši u njima sebe, svoju životnu i stvaralačku filozofiju.
|
Brdar godinama traži put da na svim svetskim meridijanima, Njujorku, Vašingtonu, Moskvi, Parizu, Sankt Peterburgu, Beogradu, Plovdivu…. sačuva i prenese sećanje na zločine i zločince, na žrtve i jauke koji ne zovu na osvetu nego opominju.
Na Festivalu u Plovdivu on je prethodno nagrađen za filmove «Sunce i žica», „Samarice“, „A Bog je ćutao“, „Čista krv“… Autor je i filmova o svakodnevici kozarskih seljaka u zlu i u dobru.
Najpoznatiji su «Savo vodo», «Jovica i Zorica»,“Ritani“, «Marjanovići“…
– Donja Gradina i Jasenovac moraju ostati u svesti i pamćenju svih nas kako se takvo zlo nikada i nigde ne bi ponovilo, – rekao je Brdar uveren da su njegovi filmovi «Sunce i žica» i «Savo vodo» najslikovitija opomena jer „vrednuju život kao osnovnu kategoriju postojanja i sreću kao njegovu suštinu“.
– Film „Čista krv“ koji je šokirao bugarsku ali i američku, rusku, evropsku javnost ima specifičnu težinu. U njemu Jevrej Carik Danon, preživeli jasenovački logoraš potresno svedoči o stradanju srpske dece u tom paklu, potvđujući da je i Bog ćutao nad monstuoznim postupcima čije žrtve su mali Kozarčani, – kaže Brdar. To je dramatično kazivanje koje „dostiže nivo tragedije i gotovo ne daje nadu ljudskom rodu“.
– Danon pita ima li smisla postojanje svetovne i Božije kazne, pravde… Primer likvidacija dece u kojem Jevrejin moli da se nebo otvori a gromovi udare i kazne zločince, jer je to poslednja nada u spasenje, pokazuje beskrajno beznađe, predstavlja suštinu filma uz svjedočanstvo da je tada Bog ipak ćutao, – pojašnjava naš sagovornik.
Snažne impresije ostavlja i desetominutni film «Sunce i žica» koji svedoči o slepoj starici Milji Kaurin iz sela Murati kod Kozarske Dubice.
– Njoj su oči spržene sunčevom vrelinom u žičanom obruču jasenovačkog logora da bi sada, uz pomoć žice išla na bunar po vodu, koji za nju predstavlja izvor života, – govori Simo Brdar, dobitnik i diplome Instituta za pravo i humanizam iz Moskve u znak priznanja za dobročinstvo.
Istoričar, putopisac, sakupljač izvornih pesama, pesnik, pripovedač, autor dokumentaraca o ljudima Kozare i Potkozarja, Brdar je u inat svim razočarenjima, zahvalan JU „Donja Gradina“ zato što ga razume.
Priznanje Udruženje za razvoj filmskog stvaralaštva «Anima» u Nišu za pronošenje istine kroz svet o stradanju srpskog naroda, nadahnulo ga je da snimi dokumentarac «Istoriografika» podstaknut životnom dramom slikara Branka Miljuša koji je svedočenje o svom boravku u Jasenovcu pretočio u grafike.
Pismo iz Australije!
Nadahnuta Brdarevim filmovima, Nataša Krnjajić iz Sidneja je napisala temeljit i vrlo upečatljiv rad o Jasenovcu i žrtvama koji je uvršten u program srednjoškolskog obrazovanja u tom gradu, zbog čega je njena porodica uputila pismo zahvalnosti. Da bi ta poruka bila što originalnija, oni su angažovali slikara Radoša Stevanovića iz Beograda:
– Radoš je nacrtao moj lik, očito koristeći slike iz «EuroBlica» i simbolične vinjete Jasenovca, što me zaista zadivilo i potvrdilo da moj višedecenijski trud nije uzaludan, – kaže Simo Brdar.