Među stanovništvom Mrkonjić Grada, dugo se prepričava legenda o nastanku Balkane, krajiške lepotice sa dva veštačka jezera koja podsećaju na dva planinska oka. Priča se da su tu, u misterioznoj dubini zemljine utrobe ispunjene vodom, vekovima, misteriozno nestajali ljudi i stoka.
Milan PILIPOVIĆ
Mrkonjić Grad
Dejan Kovačević je nebrojeno puta bio na Balkani. On kaže da voli taj kraj i zato mu se uvek vraća, iznova zadivljen njegovom lepotom i jedinstvenim izgledom, naročito kada krajolik u jesen prošaraju dugine boje.
Ovaj zaljubljenik podvodnog sveta iz Gradiške koji u privatnoj kolekciji poseduje mnoge predmete sa dna reka, jezera, mora i okeana, zapisao je ili zapamtio jedinstvena svedočenja ljudi u mestima gde je istraživao.
Zato kaže da je, teran znatiželjom meštana Mrkonjig Grada koji prepričavaju da je nekada velika jama na sredini Balkane gutala ljude i stoku koja je terana žeđu, sa ispaše dolazila da se razgali hladnom vodom a onda netragom nestajala, bez rike i traga. Zato je Kovačević istražio najdublju tačku Balkane. 
– Istina je da postoji bunar na dubini od desetak metara, u velikom jezeru iz kojeg vri voda ali to ne deluje tako misteriozno kao što se priča među ovdašnjim ljudima – ispričao je Kovačević opsednut lepotama Balkane.
Nekada su ovde, seća se grupa zaljubljenika u ovu prirodnu oazu, leti rakovi iz jezera izlazili na obalu i šetalište tako da su ih mogli kupiti kao kestenje. Jezerski deo kompleksa Balkane čine dva ovalna veštačka jezera, malo i veliko, ukupne površine 56.000 kvadrata.
Jezera su izgrađena sedamdesetih godina prošlog veka. Napaju se iz planinskih potoka Cjepalo i Skakavac te izvora u velikom jezeru. Jedina otoka je Crna reka koja se uleva u Vrbas.
Prema predanju iz mrkonjićkog kraja, na Balkani su nekada bila dva snažna i duboka izvora ili bunara, puna ribe. Međutim, nije to jedini razlog zbog kojeg su jezera poznata u celoj Krajini.
Pošto se riba na turskom kaže baluk, izvori su nazvani Balukhana odnosno stanište ribe. Vremenom je ime promenjeno u Balukana i najzad u Balkana, što nema nikakve konotacije sa pojmom Balkan. Dejan Kovačević kaže da je i sada dno Velikog jezera puno rakova.
U julu i avgustu temperatura vode u Malom jezeru dostiže 20 stepeni pa je tada pogodna za kupanje. Tokom zime se njegova površina često zaledi a odvažni mladići na površini odmeravaju sportske veštine.
Na australijskom grebenu
Veliki australski greben vidljiv sa meseca, dug 2 200 a širok 50 kilometara je poslednje carstvo na planeti gde sam boravio istražujući podvodni svet u njegovoj okolini, kaže Kovačević.
– Zapravo, najviše sam hteo bolje upoznati morske pse, imao sam želju da plivam zajedno sa njima i ona mi se ostvarila. Tu priliku nisam imao na drugim mestima a prošao sam celi svet i istražio mnoga mora i okeane.Ovaj greben, neopisive lepote, bele, crne, crvenem žute boje nalazi se na istočnoj obali Australije.
Na otvorenom okeanu, opkolili su me morski psi koji za malo nisu izvrnuli čamac. Jednog sam ulovio golim rukama a drugog ustelio puškom. Okean je pun opasnih zmija koje su mi kuckale u masku ali nisu ugrizle – ispričao je Dejan Kovačević reporteru „EuroBlica“ pored krajiških jezera koja rado posećuje zajedno sa suprugom i prijateljima.