SRBAC – Penzioner Vojislav Jokić koji je više od četiri decenije proveo u Ohaju, radeći u metalskoj industriji, približio je američki duh i način života komšijama u Razboju kod Srpca.
On je u ovo lijevčansko mesto u kojem je rođen 1952. doselio pre tri godine, izgradio i uredio kuću u američkom stilu, napravio ranč za konje, koze, ovce, pse, guske, patke, kokoške… Ispred kuće pored belog „kadilaka“ dovezenog iz Amerike koji se presijava na Suncu je fijaker sa urezanim Vojinim imenom. Kupio ga je, veli, za 3.000 eura u Bečeju.
-Za mene nema većeg ugođaja i zadovoljstva od fijakera i konjske zaprege. Nedeljom, praznicima ili kada mi padne na pamet, kada poželim malo provoda, upregnem šarene konje pa kroz Lijevče, od kuće do kuće, od sela do sela. O tome sam maštao u Americi a sada napokon, posle mnogo godina teškog rada u tuđem svetu, mogu reći da sam ostvario svoje mladalačke snove – ispričao nam je Vojislav kojeg u Razboju svi oslovaljavaju Amerikancem, zbog decenija provedenih u toj zemlji i američkog pasoša u džepu. U ovu zemlju otišao je 1975. godine, u traganju za boljim životom.
-Imao sam 23 godine kada sam se otisnuo u svet. Moja bivša supruga Bosiljka, od koje sam se posle razveo, i ja, na poziv i preporuku njene sestre, krenuli smo na daleki put, u nepoznato. Bilo je teško odvojiti se od porodice, rodbine, komšija, svoga mesta ali nije bilo drugoga izbora – seća se Vojislav odlaska u Ameriku zaključivši da mu se čini kao da je sve to bilo sasvim skoro, gotovo juče.
-Nije bilo dobro niti bajno u toj Americi kao što smo očekivali. Pola godine nisam imao posla, u Ohaju je tada vladala velika ekonomska kriza, preduzeća su slabo poslovala, plate bile mizerne. To sam ubrzo shavtio zaposlivši se u metalskoj indsutriji. Nisam imao škole, nisam znao engleski jezik, svaka nevolja me snašla – opisuje Vojislav svoje prve dane, mesece i godine u Ohaju. Hteo je, veli, odmah da se vrati ali nije imao novca za kartu, za putne troškove. Prolazilo je vreme a on je u svemu napredovao, uklapao se u tamošnje društvo, lečio nostalgiju za zavičajem ali svestan da odatle nema gde, nema kuda. Tek kada je penzionisan, poželeo je da se vrati i u Razboju, na zapuštenom ognjištu započne novu životnu etapu.
-Uvek je u meni tinjala želja da se vratim ali sam, zbog rata ovde tu odluku odlagao. Tek 2016. kupio sam kartu u jednom pravcu i došao da živim tu gde sam i ponikao, na svome i među svojima.
Nisam se pokajao, svakodnevica mi je ispunjena, imam mnogo životinja, u tome uživam, veselim se kada ih hranim, posmatram, među njima provodim mnogo vremena – objašnjava Vojo Amerikanac, svoje glavne preokupacije, svoju svakodnevicu. On voli društvo svih generacija i svakome, zavisno od interesovanja, objašnjava suštinu života u Americi, njihove običaje, kulturu, način života. Stariji, njegovi vršnjaci su veoma znatiželjni jer mnogi nisu putovali tako daleko, kao Vojo. Sa decom iz komšiluka, sa školarcima često razgovara na engleskom jeziku da bi, kako kaže, proverio njihovo znanje a svoje da ne bi zaboravio. On u Razboju živi sam okružen uspomenama iz Amerike. Na vidnom mestu su uramljene fotografije njegovog posinka Darka, njegove supruge Danijele, kćerki Gabrijele, Kristine i Ane.
-Živim sam, oni su u Americi ali se ne osećam usamljeno. Uvek mi poneko dolazi od rodbine poput sinovca Vladimira Jokića koji živi u Novom Sadu. Sa komšijama se lepo družim, obostrano se pomažemo, delimo i dobro i zlo – opisuje Vojislav život u zavičaju, gde, kako veruje, ptice najlepše pevaju, vetar miluje po licu, gde šuma šapuće i gde su ljudska lica najlepša.
Susret sa drugom iz JNA
Vojo je u krajem aprila ugostio Ljubišu Anđelkovića iz Ribarske Banje kod Kruševca. Njih dvojica su drugovi iz JNA, kada su 1973. godine vojevali u SMB uniformi u Mostaru. Ljubiša je bio vezista a Vojo pešadinac. -Dopisivali smo se nekoliko godina ali je to vremenom zatajilo. Ipak, kod mene je uvek postojala želja da Voju pronađem, da saznam gde je, šta radi. Moji ukućani, supruga Mlađenka i snaha Katarina zvale su uredništvo emisije „Sve za ljubav“ kako bih pronašao druga iz JNA – priča Ljubiša. Ista misao progonila je i Voju koji je bio uspešniji jer je posredstvom Interneta, prvi pronašao Ljubišu. -Naše prijateljstvo ponovo je postalo kao nekada, posle četrdeset godina – ispričao nam je Ljubiša koji je Voji došao u uzvratnu posetu.
0