SRBAC – Na promociju knjige o Bajincima, selu na ušću Vrbasa u Savu, koju je napisao meštanin Miloš Milinčić, početkom aprila došlo je celo selo.
U staroj školi, gde se odavno ne oglašava školsko zvono, začula se graja bivših učenika. Profesor i pisac Miloš Milinčić sve ih je otpozdravljao na ulazu, uzbuđen zbog jedinstvene lekcije iz istorije i zemljopisa koju je pripremio zajedno sa koleginicom Gordanom Đukić, Žarkom Šarićem i Ostojom Barašinom. U knjizi “Bajinci u sjećanju i priči” Miloš kaže da je pisao o prošlosti, nastanku, imenu sela, njegovim ljudima, šeretima, zanatlijama, težacima i ratarima, učenim glavama, običajima, trećem poluvremenu utakmica FK “Mladost” kada se peva, pije, pripoveda i slavi…
-Bajinci su granično mesto, okruženo vodom, na stalnom iskušenju ljudi i prirode. Njihov mentalitet je nepoverenje ali i smisao za humor kao odušak u najtežim vremenima – okarakterisao je Milinčić svoje komšije koji su masovno došli na promociju knjige. Oni su završili kućne poslove, namirili stoku, okončali dan u poljima i došli na promociju. Bajinčanin Ostoja Barašin, bivši visoki oficir JNA i VRS a sada predsednik TO RS smatra da je Milinčićeva knjiga jedinstvena enciklopedija o ovom selu.
-Naviru emocije, sećanja na moje prvo đakovanje ovde 1965. godine. Odavno nije bilo puno dvorište naše škole, to su većinom bivši učenici. Moje sećanje i stranice knjige prepliću se kao niti šarenih seoskih tkanica – kazao nam je Barašin. Predsednica srbačke “Prosvjete”, Gordana Đukić, podsetila je, nakon vazne sa cvećem iz bajinačkih bašta spuštene na sto kao znak za početak programa, da je ovo pedeseta knjiga u poslednjih 20 godina koju su objavili zavičajni pisci.
-Milinčićeva knjiga je jedno od dvadesetak vrednih monografskih dela o naseljima, ljudima, događajima i običajima u srbačkoj opštini -rekla je Đukićeva. Novinari Obrad Nikićević i Savo Keser smatraju da narod voli knjige o svojoj sredini, pogotovo napisane rukom njihovih prijatelja i komšija.
-Knjiga je spomenik selu i njegovim stanovnicima, mozaik lepih uspomena od požutelih fotografija i jedinstvenih sećanja na svakojaka vremena, lepa i teška, radosna i tužna, puna ponosa i iskušenja – smatra istoričar Danilo Košutić. Književnik Žarko Šarić je zapazio da je Miloš pod isti krov, među korice knjige smestio celo svoje selo.
-To je uspomena budućim a nostalgično podsećanje na specifičnosti života u Bajincima sadašnjim žiteljima – kazao je Šarić dodavši da ovo selo zapljuskuju i tope dve reke, kanali i potoci a da oni opstaju vekovima u toj borbi sa vodenom stihijom, u oazi apsolutne slobode.
-Đoko Kojadinović, Migo Lepir, Vlado Vujnić, Jovo Karakaš, Milan Karakaš su obeležili epohu po duhovitošču. Među uglednim Bajinčanima koji su završili visoke škole su Boško Radomir, Đurađ Mitraković, Milan Švraka, Ostoja Barašin. Imamo i prosvetne radnike, inženjere, učitelje, pilote – podsetio je Miloš Milinčić. Bivši vojni oficir Petar Krčmar seća se Bajinaca po utakmicama na Maloj Gredi, gde je bosonog igrao, radovao se pobedama a tugovao zbog poraza. I to vreme pronašao je u Miloševoj knjizi. Inženjer šumarstva Miloš Radomir koji živi u Gradiški priča da je detinjstvo proveo čuvajući stoku na utvaju uz priče seoskih šereta. I sveštenik Krstan Dubravac koji je među Bajinčanima proveo četvtinu veka, ponesen je emocijama.
-Ovde sam službovao na početku svešteničke misije, tu su moje najlepše uspomene. Bio sam 26 godina i 20 dana među ovim ljudima. Došao sam 1. augusta 1972. Godine – pohvalio se sveštenik Krstan Dubravac. Mirko Graorac, Miloš Mitraković, Milan Radomir, Savo Karan, Mlađo Rajić, Lazo Karakaš, nakon prvog prelistavanja knjige ushićeno su zaključili da je ovo praznik za njihovo selo.
– Sa posebnom i pažnjom čitamo opise utvaja jer je to najveće ljubavno gnezdo, gde smo čuvali stoku, pratili cure i udvarali se – priča Mirko Graorac koji se, posle penzionisanja u Splitu vratio u Bajince. Mirjana Rakić, Marica Radomir i Anđa Ilić kažu da sa velikim interesovanjem iščitavaju svaki redak, stranicu i poglavlje. Mirjana je, veli, u istoj klupi zajedno sa suprugom Urošem, gde su pre više od pola veka učili slova i zavodljivo, onako detinje se gledali, preko đačkih svesaka umrljanih mastilom.
– Oboje smo u Bajincima rođeni i proveli mnogo godina zajedno. Zajedno smo odrasli, stekli porodicu i nikada nismo poželeli otići odavde – kazala nam je Mirjana Rakić. A za vreme ove promocije, u gnezdo na školskom dimnjaku stigla je prva roda. Njeno klepetanje koje je podsećalo na davno zamuklo školsko zvono, razlegao se selom kao da oglašava novu lekciju o Bajinčanima i Bajincima.
Dužnik svog vremena
Miloš Milinčić je prošle godine, pred velikim brojem bivših učenika i kolega prosvetara predstavio knjigu „Dužnik svog vremena“. Ova publikacija svedoči o ratnim dešavanjima i političkim previranjima te Srpčanima koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji svoga zavičaja.
Milan Pilipović
1