GRADIŠKA – Ludvik Goričan iz Celja, Dragan Pižurica iz Subotice i Milan Vujatović iz Gradiške dugo su bili u zajedničkom zagrljaju, drhteći od uzbuđenja zbog susreta posle 40 godina.
Dogodilo se to u Gradiški krajem juna, gde je Vujatović ugostio drugove iz JNA sa kojima je delio gotovo 500 dana u radio-telegrafskoj jedinici VP 53/40 u Varaždinu. Rastali su se 20. maja 1977. godine, što je precizno zapisano u Vujatovićevom vojničkom dnevniku.
-Danas je petak 20. maj 1977. godine. JNA napustiše Pižurica, Jelić i Goričan. Još se ne zna za mene, nastupio je 21. maj. U radio-izviđačkom odelenju smo ja i Halili Nedžati iz Gostivara – napisao je Milan u svom požutelom dnevniku. Nekoliko meseci pre, pored datuma 27.10.1976. godine Milan je napisao “juče puklo osmo rebro, danas sam predao dužnost požarnom. Bio sam dežurni juče od šest pa danas do dva sata. Dobio sam pismo od Draže a uzvraćam njemu, pišem Mileni i doktoru Paji. Brojim još 211 dana“. Ovaj Gradiščanin je inicijator i domaćin susreta punog emocija i sivomaslinastih uspomena. U dnevniku su i njihove fotografije, opisani dani i meseci, vojnička tugovanja i radosti, češnja za svojim mestom, iščekivanje pisama kao vesnika od najmilijih…
-Maštao sam godinama o našem susretu. Sada ovde živimo po dva života istovremeno, u jednom trenutku, u danu. Na slikama u dnevniku, u našim pričama smo zapravo dvadesetogodišnjaci pred kojima je život a u realnosti penzioneri ili na korak do trećeg životnog doba – zaključio je Vujatović prelistavajući svoj dnevnik kojeg je godinama verno čuvao. Svaki redak u njemu ovaj trojac je detaljno analizirao, prisećao se, ushićeno i sa velikom setom opisivao.
-Naše prijateljstvo preživelo je u našim srcima. Nismo se videli posle davnašnjeg rastanka i tužnih pogleda ali su nam se misli uvek ukrštale. To smo ovde zaključili – podsetio je Dragan Pižurica.
Kada je pošao u Gradišku, mnoge uspomene su oživele, dobile neobjašnjivu dimenziju, postale stvarnost ili mu se, veli, tako učinilo. Ni sam, veli, ne zna razabrati san od jave, kao u pesmi Laze Kostića.
-Dok smo dogovarali susret, nisam osećao ništa posebno ali kada se on približio, tada mi je već postajalo sve teže. Prelazeći most na Savi pa još kada sam ugledao Milana pored granice, srce mi se steglo, u grudima je počelo da me guši, prolazi jeza celim telom a do reči nisam mogao doći – ispričao nam je Pižurica.
-Janez, eno Bosanca, ništa se nije promenio, samo je u civilki – ipak je Vujatović čuo glasnu sugestiju prilikom granične kontrole u Gradiški, pored kioje ih je dugo čekao. Tim rečima Pižurica se Slovencu Ludviku, sa kojim se sreo u Okučanima pa su zajedno došli. Milan Vujatović je, ne oklevajući uzvratio.
-To kažite mojoj ženi Stojanki, ona sa sinom, kćerkama i unučadima čeka kod kuće. Ona uvek kaže da sam propao u svakom pogledu i da u meni odavno ne kuca momačko srce – uzvratio je Vujatović drugovima iz JNA, raširenih ruku padajući u zagrljaj. Janez tojest Ludvik je bivši šef železničke stanice koji je nedavno penzionisan.
-Jednom u uniformi i uvek u uniformi, to je bio moj životni moto. Za mene su mnogi vozovi prošli ali ovaj iz JNA još klapara i hukće, vozi u dobrom smeru.
Prijateljstvo davno iskovano sa Draganom i Milanom je neprocenjivo, ono me vratilo u najlepše dane, u sretno vreme koje se ne može ponoviti ali ne može ni izbrisati, zaboraviti, ono zauvek živi u meni i u mojim drugovima iz JNA – kazao nam je Ludvik Goričan koji je, tokom 15 meseci u Varaždinu i Čakovcu bio nerazdvojan sa drugom dvojicom. Posle su zajedno bili na Kozari, posetili više mesta u Potkozarju, Gradiški i okolini. Najviše su razgovarali, budili uspomene, podsećali se vojnikovanja, vojne obuke, desetara i vodnika, ranih ustajanja, fiskulture u šest ujutro, izlazaka u grad, paketa i pisama od kuće, vojničkih smicalica…
-Nećemo više čekato novih 40 godina da bismo se videli. Biće to mogo češće, bar jednom godišnje. Posetićemo i Varaždin i Čakovec, gradove koje pamtimo po njihovoj lepoti i svojoj mladosti – dogovorila su se ova trojica drugova, na rastanku posle vikenda u gradiškom kraju. Milan Vujatović je tako u svoj vojnički dnevnik dodao još tri dana i nekoliko novih fotografija.
Selo veselo
Najbolji telegrafisti, Milan Vujatović, Dragan Pižulica i Ludvik Goričan su za nagradu u JNA dobili radi prijemnik sa kasetama. Imali su zadatak da snimaju telegrafske znakove susednih zemalja ali su oni to često zloupotrebljavali pa na kasetama beležili emisije „Selo veselo“ Radio Sarajeva i Radio Beograda.
Milan Pilipović
0