GRADIŠKA – U malim radionicama braće Krešimira i Tomislava Bodrožića u selu Kozinci kod Gradiške, 42 radnika proizvodi delove visoke tehnologije za sportske modele “Mercedesa”, “Poršea”, “Audija” i drugih tipova automobila.

Krešimir je direktor porodičnog preduzeća “Tikt manufaktura” koje mesečno na nemačko tršište plasira robu vrednu 200.000 eura. Osim nultih serija za automobile, njihovu proizvodnu paletu čine specijalni delovi za mašinsku industriju. U zakupljenim objektima u Kozincima su moderne CNC mašine pomoću kojih radnici, osposobljeni u nemačkim fabrikama, udovoljvaju komleksnim narudžbama. Oni sa velikim uspehom, znanjem i veštinom, mikronskom preciznošću obrađuju metal, aluminijum, plastiku i druge materijale.

-Prethodno smo se bavili trgovinom iste robe a potom, zajedno sa našim kupcima došli na ideju da sami počnemo proizvoditi. Dobili smo kredit, dobro isplanirali posao i to nam se posrećilo.

Počeli smo sa četiri mašine i pet radnika, potom proizvodnju višestruko proširili. Profit smo uvek ulagali u mašine i nova radna mesta – kaže Krešimir Bodrožić prosećajući se da su u početku radnici, sa bogatim iskustvom u bivšoj fabrici “Čajavec”, dolazili iz Banjaluke na posao u Kozince. Sada je većina zaposlenih iz Gradiške a ostvarili su i dobru saradnju sa Tehničkom školom.

Najboljie učenike koji ovde obavljaju praktični deo nastave stipendiraju a nekoliko najboljih su zaposlili odmah nakon sticanja diploma. U ovaj uspeh, osim znanja i nemačke upornosti ugrađena je i ljubav kao pokretačka snaga i motivacija. Krešimir Bodrožić, suvlasnik i direktor “Tikt manufakture” rođen je u Študgartu, školovao se Bilefeldu i drugim nemačkim gradovima, povremeno živeo u Crikvenici u Hrvatskoj, gde je upoznao suprugu Mirelu, poreklom iz okoline Gradiške. Osim povoljnog poslovnog ambijenta u ovom delu RS, Krešimirova supruga je takođe uticala da ovde započnu svoj biznis. Sada su se sasvim uklopili u sredinu osećajući pripadnost selu i opštini u kojoj žive i rade više od deceniju.

-Najteže mi je pitanje, odakle si. Tada uvek zamucam. Moj otac je iz Dalmacije, majka iz Karlovca, živeo sam u Hrvatskoj i Nemačkoj a sada sam ovde i tu se najbolje osećam. Sada sam valjda iz Kozinaca, gde planiramo kupiti kuću bez obzira što jednu već imamo u Crikvenici – objasnio nam je Krešimir svoju teritorijalnu pripadnost. U gradiškom kraju mu se, kaže, dopada ali u poslovnom smislu bi voleo kada bi se promenili odnosi, stekla veća sigurnost za investicije a zahtevi rešavali efikasnije i na regularan način, ne preko poznanika i prijateljskih veza.

Plate
U “Tikt manufakturi” plate su redovne, od prvog do petog u mesecu. –Niko nema istu platu a svakog meseca su drugačiji iznosi, zavisno od prekovremenog rada, noćnih sati, redovnih i dodatnih beneficija, rada na praznike i slično. Niko od radnika se ne žali na visinu a ja nemam primedbi na njihov rad – kazao nam je Krešimir, ne iznoseći prosečne sume. 

Milan Pilipović

0