GRADIŠKA – Profesor Gojko Subotić, član Srpske akademije nauka, decenijama posvećen proučavanju srpske umetnosti srednjega veka, rado priča o Gradiški i njenim ljudima, gradu u kojem je proveo detinjstvo i ranu mladost.
U Subotićevim sećanjima, prepliću se harmonija i razumevanje među ljudima između dva svetska rata, ratne strahote i poratna obnova.
-To rano detinjstvo bilo je toplo i blago sve do tragičnih događaja 1941. godine koji su podelili društvo po veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti. Pre toga, imali smo korektne odnose. Među ljudima je vladala sloga, tolerancija, uvažavanje, posebno između srpskog i muslimanskog stanovništva – ispričao je u Beogradu akademik Subotić za “EuroBlic” koristeći priliku da o svome kraju iznese sećanja koja su uveliko odredila njegov životni put.
-Sećam se predratnih manifestacija, sokolskih sletova… Naši sokoli učestvovali su na sletovima u evropskim gradovima, naprimer moj otac bio je na sletu u Pragu. Sokolski dom koji i sada postoji, imao je prosvetiteljsku ulogu – pripoveda Subotić, ne propuštaju priliku da opiše život u Gradiški neposredno pred početak Drugog svetskog rata. On naglašava da se u detinjstvu najviše družio sa porodicom Mujadžić, trojicom braće, Minubom, Alijom i Omerom.
-Svi su bili nadareni za umetnost a Omer je bio profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, crtao je novčanice koje su bile u opticaju. Njihovu majku lečio je moj otac, lekar u kojeg su Mujadžići imali veliko poverenje – opisuje poznati istoričar umetnosti svoj rodni kraj u predvečerje Drugog svetskog rata. Sve što je bilo lepo, kaže, nestalo je preko noći 1941. godine.
-Posmatrao sam sa prozora naše kuće koja se nalazila odmah pored mosta, preko puta pravoslavne crkve, kako ustaše ruše srpsku crkvu koja je samo nekoliko godina pre završena. Tada je krst pao, nastala je vriska, galama, zapomaganje… Ispostavilo se da je krst usmrtio svoga rušitelja te je crkva neko vreme bila pošteđena ali je kasnije, miniranjem ipak porušena do temelja. Sećam se, kako da je juče bilo, imao sam tada deset godina – seća se Gojko prizora koji su se duboko urezali u njegovim sećanjima. Prve ratne godine njegova porodica je pobegla u zbegove, dospela u logore NDH-a deleći sudbinu mnogih malih Kozarčana, ali su se 1945. godine vratili u Gradišku. 
-Sećam se starog zdanja gradiške tvrđave koja je opstala do 1946. godine, sa ulazima, kapijom… To je zapravo bila karaula turske imperije a sa druge strane Save Austrija je branila granicu koristeći tvrđavu koja je kasnije pretvorena u zatvor. Zbog Save koja je podrivala obalu, nas učenike su, ubrzo nakon Drugog svetskog rata, angažovali da kamenje sa tvrđave prenosimo i njime utvrđujemo savsku obalu – veli akademik Gojko Subotić opusujući svoje prvo iskustvo sa spomenicima kulture i istorije, koji su kasnije postali njegova životna opsesija.
Bogata biografija
Gojko Subotić, rođen u Gradiški 11. avgusta 1931. godine, doktorirao 1974. na Filozofskom fakultetu u Beogradu na temu Ohridska slikarska škola XV veka. Bio je direktor Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, radio u Vizantološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti te upravnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, direktor Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji je redovni član od 2003. godine.
U naučnim istraživanjima posvetio se proučavanju srpske umetnosti srednjega veka i njenim vezama sa Vizantijom i Zapadom, kao i umetničkom nasleđu Balkana u vreme turske vlasti. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade za kulturu Vukove zadužbine i više drugih priznanja za stručni rad u službi zaštite spomenika kulture. Sinod Srpske pravoslavne crkve Subotižu je dodelio Orden Svetoga Save prvog reda.
0