HRONIČAR LIJEVČA I OKOLINE

marko djajic je uvijek zanimljiv za medijeFotografije Marka Đajića iz Nove Topole obeležile su više od pola veka u lijevčanskom kraju, posebno vreme slavlja, radnih pobeda i prazničnih svetkovina.

Stariji meštani Nove Topole, Srpca i Gradiške kažu da sve što Marko nije zabeležio svojim foto-aparatima, kao da se nije ni dogodilo. Najstariji fotograf, okružen crno-belim uspomenama, to potvrđuje.

-Mnogi kažu da je objektiv mojih aparata bio svuda gde se bilo šta dešavalo. Dobro su to procenili. Narod me pamti a to je najveće priznanje – predusretljivo nam objašnjava Marko Đajić koji je svoja sećanja smestio u malu radnju pored ceste Gradiška – Banjaluka, koja odavno ne postoji osim u njegovim sećanjima.

-Nekada je bio običaj da se ljudi fotografišu povodom praznika. Uoči Nove godine ili Božića dolazile su cele porodice pa i njihovi gosti, svečano obučeni, lepo počešljani i uvaženi. Uzbuđeno su zauzimali poze ispred moga objektiva, nameštali osmeh i pogled, sa radošću iščekivali po nekoliko dana svoje fotografije – prepričava Đajić emocije davno prhujalog vremena.marko djajic

Snimio je, kaže, nebrojeno ljudi na porodičnim okupljanjima, zabeležio narodne zborove, radne akcije, svadbe, ispraćaje u vojsku, poslove u poljima, posete važnih ličnosti…

-Fotograf je nekada bio na ceni, sedeo na čelu slavske trpeze, zauzimao mesto do predsednika Opštine ili drugih važnih ličnosti – priča Đajić koji se u penzionerskim danima angažovao i na sakupljanju starina. U njegovom dvorištu je izložba poljoprivrednih alatki, kućanskih aparata, predmeta davno korištenih u domaćinstvima.

-Sačuvao sam bešiku izrađenu pre više od stotinu godina, očev plug kojim smo orali posnu zemlju u rodnim Sitnešima kod Srpca, seljačke fenjere, drvene zdelice, kačice za sir i kajmak – pripoveda stari fotograf detaljno opisujući uspomene koje ga vežu za svaki predmet čuvan pažljivo da mu ne naškodi zub vremena. Ipak, veli da mu je najdraži drveni sanduk babe Đuje sa sedam katanaca.

-Pamtim kada je ovaj sanduk pun mirisnih dunja i zelenika jabuka pomešanih sa njenim belim vešom, čuvanom za sudnji dan, kada pođe Bogu na istinu, zaključavala celim svežnjem različitih ključeva. Govorila je da je bolje čuvan i obezbeđen nego Narodna banka Jugoslavije – seća se naš sagovornik svoga detinjstva i dragih uspomena koje i sada verno čuva od zaborava.markova stara kola besika i kolski tockovi

Pamtili ga po Draganu Džajiću
Najstariji topolski fotograf priseća se da su mu mnogi ime zapamtili po fudbalskom asu Draganu Džajiću oslobljavajući ga prezimenom slavnog Zvezdaša. – Kada je Džaja postao popularan, mnogi su me čak pitali da li smo u srodstvu ne praveći razliku između prvih slova moga i njegovog prezimena – ispričao nam je Marko Đajić.

0