Ispred crkve Svetog Mihovila u Ćelinovcu kod Gradiške, koju su pre vek i po izgradili njihovi preci, doseljenici iz Bukovice u Poljskoj, igrom, pesmom i tradicionalnim običajima predstavili su se Poljaci koji žive u ovom selu ispod Kozare.
Milan Pilipović
GRADIŠKA
U Ćelinovcu ima tridesetak Poljaka, većinom staraca koje povremeno posećuju mladji, nastanjeni u Gradiški, Banjaluci i inostranstvu. Oni neizmerno vole svoj zavičaj, čuvaju uspomene i tradiciju, novim generacijama prenoseći lepotu svojih običaja.
U hladovini starog hrasta, ispred crkve, gde je održan kulturno-umetnički program, prepričavaju dogodovštine i nostalgične priče o davno prohujalim vremenima.
Starina Feliks Pribila koji će 25. augusta napuniti 87 godina žali što u Ćelinovcu ima sve manje ljudi i što su mnoge kuće davno opustele.
– Odlazi narod u svet, za boljim i lepšim životom. Ovde sam usamljen ali ne mogu iz ovog sela zato što sam tu rođen, odrastao, proživeo tolike godine. Ovo okupljanje je jedinstvena prilika da se vidimo, podsetimo mladosti i nezaboravnih uspomena, oživimo Ćelinovac, bar na jedan dan, – kaže Pribila.
Iste poruke šalju i sestre Najdek, Katarina, Mihaila i Milka, nekada čuvene po zanosnom pevanju. Glasovi ih još nisu izdali pa su prted svima zapevale stare poljske persme.
– Zapevala sam sa decom na našem maternjem jeziku. Srce mi je puno radosti i sreće. Celu godinu živim za ovaj dan, – priča Katarina.
Brigita Pavlovski je Slovenka udana za Petra Pavlovskog iz Ćelinovca. Godinama žive u Auistriji ali ovde česato dolaze.
– U Čelinovcu smo posadili vinograd a čokote doneli iz Maribora. Tako sam deo svoga zevičaja preselila ovded. Grožđe dobro rađa a od njega miriše celo selo, – ispričala je Brigita.
Nostalgične priče o selu lepih uspomena, gde je nekada u svakoj kući živelo po osmoro, slušamo i od Katice Starčević, Karla Kozmičuka, Vlade Pavlovskog, Vide Grozdek… Veseli ih što kulturu i običaje preuzimaju mladi Angelika Buganik, Jozef Pavlovski, Julija Pribila, Ivan Buganik, Emanuela Buganik…
Nakon programa koji je izazvao bujice emocija, deca su nudila svojeručno izrađene razglednice po motivima svoga sela a domaćice sokove od šumskog voća i piroge.
– Piroge su tradicionalno jelo od brašna sa kupinama, jagodama, sirom, pekmezom i drugim proizvodima sa kozarskih brda. Sve se pravilo od voća, povrća koje ovde uspeva ili od mleka domaćih krava. Zato su nam piroge drage, – kaže Vlado Pavlovski.
Marija Buganik priča da su upravo sa namerom da očuvaju sećanja na život svojih očeva, dedova i pradedova, nedavno formirali Udruženje Poljaka „Mak“ čija je ona predsednica.
– Ohrabrena sam podrškom sunarodnika a pomaže nam i lokalna zajednica u Gradiški posredstvom Miodraga Manojlovića, odbornika nacionalnih manjina u Skupštini opštine. Povodom naše tradicionalne svečanosti u selu, popravili su put a starcima dostavili pitku vodu, – ispričala je Marija odevena u tradicionalnu nošnju.
Gosti iz Poljske
U Ćelinovcu su bili i Emanuela Suprovič, zamenica poljskog ambasadora u BiH te Paulina Vihnjević, studentica slavistike iz Varšave. Ona radi magistarski rad o doseljavanju i životu Poljaka u Ćelinovcu.
– Impresionirana sam upornošću ove male zajednice mojih sunarodnika koji, uz veliki trud i žrtvu, uspevaju sačuvaju svoju kulturu, tradiciju, narodne običaje zemlje svoga porekla, – zaključila je Paulina.