GRADIŠKA – Početkom svake godine u Gradiški se prisećaju znamenite porodice Jove i Savke Čubrilović, čijih trojica sinova su učesnici atentata na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu.

Najmlađi član “Mlade Bosne” Vaso Čubrilović, profesor Beogradskog univerziteta, član SANU te osnivač Balkanološkog instituta umro je 14. januara pre 120 godina a njegov brat Veljko, profesor u Priboju pod Majevicom pogubljen je 3. februara 1915. godine u Sarajevu. Treći Čubrilović, čije ime je takođe duboko urezano u strpsku istoriju je Branko. On je zbog upletenosti u sarajevski atentat osuđen na 16 godina robije. Beč je progonio i njihovu najstariju sestru Staku Čubrilović.

– Nakon što je austrijska policija jedno Stakino pismo bratu Branku u Banjaluku tajno otvorila i pročitala, Okružni sud u Sarajevu je 26. juna 1915. godine „zbog veličanja zločinstva“ Staki Čubrilović izrekao šest nedelja zatvora „bez prava prigovora“ – otkriva hroničar Jovan M. Babić. Veljko, Vaso, Branko i Staka, dobrovoljka u dva balkanska rata, bili su deca Jove i Savke Čubrilović koji su imali desetoro kćeri i sinova. Jedno iza drugog na svet su dolazili Jovanka, Čedo, Zdravko, Staka, Veljko, Lepa, Vida, Milorad, Branko i Vaso. Na njihovu veliku žalost, prvorođena deca su umrla, prvo Jovanka, malo kasnije Čedo, zatim i Zdravko. Život ostale dece protekao je u strahu od odmazde bečkog dvora. Veljko Čubrilović je rođen 6. juna 1886. godine u Bosanskoj Gradiški.

Školovao se i radio u Novom Sadu, Somboru, Tuzli, gde se oženio Jovankom Adamović. Bračni par Čubrilović 1910. godine doselio je u Priboj ispod planine Majevice, gde je Veljko radio kao profesor i gde se rodila njihova kćerka Nada.

– Veljko je obešen 3. februara 1915. godine, kada je njegova ćerka Nada imala samo osam meseci. Vlasti su Jovanku i Nadu proterale u Gradišku. Kada je Nada završila školu preselile su se u Beograd – kazivao je profesor Zdravko Antonić u knjizi o Čubrilovićima. Udajom, sestre Čubrilović su promenile prezime. Staka Bokonjić, Vida Koprivica i Lepa Mitraković bile su školovane i uspešne. U Narodnoj biblioteci u Gradiški čuvaju i sa ponosom pokazuju legat sestara Čubrilović. Njihov rođak Nedeljko Čubrilović, inače predsednik NS RS, kaže da u gradu na Savi pamte, poštuju i čuvaju uspomenu na Čubriloviće koji su išli ispred vremena u kojem su živeli.

– Doktorka Staka Čubrilović Bokonjić bila je prva srpska doktorka u Bosni. Školovala se u Pragu, Beogradu a radila je i u Kragujevcu i ratovala za slobodu srpskog naroda – pisao je Jovan M. Babić.

Vaso Čubrilović, zbog maloletnosti nije osuđen na smrt i zato je imao priliku da stvori porodicu, nakon tamnovanja u zeničkom zatvoru.

– Mladi Vaso Čubrilović se 1926. godine u srpskoj crkvi u Sarajevu oženio Radunkom, koja mu je krajem godine rodila sina Miloša Čubrilovića. Već naredne godine Čubrilovićevi su morali da napuste Sarajevo i presele se u Beograd, gde je Vaso napravio profesorsku i akademsku karijeru – beleži Zdravko Antonić podsećajući da je Vaso bio jugoslovenski ministar poljoprivrede i ministar šumarstva. Umro je 19. decembra 1990. godine u Beogradu.

-Gradskoj osnovnoj školi, dali smo ime Vase Čubrilovića kako bi učenici i nove generacije negovale njegovo delo, – pojasnili su u lokalnoj upravi u Gradiški dodajući da su i jednoj ulici dali ime ovog poznatog istoričara, čiji porodični koreni potiču iz sela Ledenice kod Krupe na Vrbasu. Vaso i njegova brojna braća i sestre nasledili patriotske ideje od oca Jove sahranjenog u groblju Brestovčina kod Gradiške, gde i sada postoji spomenik. On je umro 1898. godine. Prepričava se kako je na samrti zakleo prijatelja, izvesnog Bratića rečima: „Ako doživiš slobodu, dođi mi na grob i tri puta vikni, Jovo, došla je Srbija!“ Mile Strunić, bivši opštinski funkcioner u Gradiški koji je umro pre nekoliko godina govorio je često o Čubrilovićima, čija kuća je bila puna dece ali i nauke.

Veljkovo pismo

Noć pred smrt, 3.februara 1915. Veljko je supruzi Jovanki napisao pismo.

-Kada primiš ovo pismo, moj duh lebdeće nad Tobom i našim čedom, milom Nadom. Tvoj Veljko ostaviće ovu “dolinu suza”, a ništa nema da ostavi tebi, mila moja, i našem detetu, nego svoju neizmernu ljubav prema nama. Dušo, poslednja moja misao biće upućena vama, mojim najmilijima. Ne tuguj mnogo, ne žalosti se. Tako je moralo biti – napisao je, pored ostalog Veljko Čubrilović. U pismu od 30. septembra 1914. godine, Veljku je supruga Jovanka napisala da su namerili advokatu pokloniti kao honorar celo imanje u Gradiški, ukoliko mu spasi život u sarajevskom kazamatu.

Nesposoban za vojsku

Iz školskog dnevnika Gimnazije u Mitrovici 1921. godine, vidi se da je Vaso Čubrilović predavao povijest, krasnopis i zemljopis. Svojeručno je napisao da govori srpsko-hrvatski, nemački, češki i da razume francuski jezik. U gimnazijskim dokumemtima zabeleženo je da je bio oslobođen vojne obaveze pošto je posedovao uverenje Vrbaske divizijske oblasti kojim je proglašen nesposobnim za vojsku zbog “šuma na srcu”.

0