Kubanski narod i njegov sveopšti optimizam, u inat skromnim uslovima života u poređenju sa svetom, uticali su na Danijela Švraku, ugostitelja iz Gradiške da postane svojevrsni kubanski ambasador u svome gradu.
Milan Pilipović
Gradiška
Prijateljima u svome kafiću, nezvaničnoj kineskoj ambasadi ukrašenim velikom geografskom kartom Kube, fotografijama, cigaretama, umetninama, kubanskim muzičkim instrumentima, Švraka često priča o toj zemlji, posebno sada kada su sneg i led okovali posavsku ravnicu dok sa fotografija sa Kube zrače toplina, Sunce, plaže i talasi okeana. Motive sa Kube, reljef i bistu poznatog kubanskog muzicara Ibrahim Ferera, u Švrakinom kafiću izradio je slikar Mladen Stajčić.
– Kubanci su neverovatno dobri ljudi. Oni u materijalnom smislu nemaju ništa ali su veseli, gostoprimljivi, zadovoljni kao da je u njihovim rukama svo bogatstvo ovog sveta – priča Švraka pokazujući mnoštvo fotografija kojima ilustruje svoje impresije.
– Kubanske kuće u selima su loše, stare i šuplje, bez čvrstih prozora i vrata, zarade su mizerne ali svakome gostu široko otvaraju srce i nude toplinu kakva se retko sreće.
Porodica koju sam posetio, nakon što smo se gostili šećernom trskom i ribom, skinula je sa zida sliku Fidela Kastra i Josipa Broza Tita koju mi je dala na poklon, kao uzvišeni čin prijateljstva – opisuje Danijel Švraka svoje viđenje ove ostrvske zemlje u kojoj uveliko neguju kult ličnosti o velikom državniku Fidelu Kastru a potom i njegovom bratu Raulu, nasledniku na predsedničkoj dužnosti.
– Pre Kube bio sam mesec dana u Kanadi, gde je pedeset puta bolje nego kod nas ali su tamo ljudi hladni i otuđeni jedni od drugih. Kubanci žive stotinu puta gore nego mi ali su srećni, zadovoljni, piju rum, pevaju, sede u improvizovanim kafićima od trske i buradi, zabavljaju turiste za neku sitnicu, polovnu garderobu, koji pezos… – objašnjava Švraka prijateljima uz kafu, iznad kojih dominira reljef Če Gevare a sa razglasa tiho se čuje kubanska muzika. Raspituju se za devojke, klimu i koješta…
– Kubanke i Kubanci, izvajani Suncem i zdravom hranom su izuzetno lepi.
Mnogi mladići i devojke pa i starije žene iz sveta dolaze u tu zemlju zbog zabave i provoda – uverava ovaj sagovornik grupu koja pažljivo sluša, zapitkuje i zamišlja plaže, palme i lepotu ženskog tela. Sve druge teme ih manje interesuju pa prelaze na konkretna pitanja kako da se i oni, bar na koji dan, domognu Kube i Kubanki.
Plate mizerne, piće i bescenje
Profesorska plata je 17 pezosa ili 25 naših maraka a lekari primaju 75 KM, priča naš sagovornik.
– Rum koji se najviše pije je veoma je jeftin za nas, naprimer boca od 0,75 litara košta manje od dve marke. Prodavnice su loše snabdevene ali su hoteli za turiste, kojima domaće stanovništvo nema pristupa, na svetskom nivou – objašnjava Danijel Švraka približavajući Kubu svojim sabesednicima.
0