LJUBLJANA – Na tradicionalnom okupljanju Srba u glavnom gradu Slovenije, poreklom iz Srpske, Srbije i Hrvatske ukazano je na njihovu diskriminaciju te stalno nestajanje.
Zbog toga je trodnevna manifestacija koja se svake godine održava krajem augusta pod nazivom “Veseli dani srpske dijaspore” protekla pod motom “Stop diskriminaciji”. Osim nastupa i defilea srpskih kulturno-umetničkih društava iz cele Slovenije te još nekoliko evropskih zemalja, održan je i kongres nedavno formirane Socijalne stranke Srba Slovenije (SSSS).
David Tepić, generalni sekretar ove partije koja se priprema za lokalne izbore naredne godine kaže da Srbi od osamostaljivanja Slovenije nastoje delovanjem KUD-ova, udruženja, nevladinih organizacija i na druge načine izboriti se za svoja osnovna ljudska prava. To je, pre svega, priznavanje statusa nacionalne manjine.
-Srpska zajednica ovde je konstantno u drugom planu a političari Slovenije nas guraju u drugi plan, u podređen položaj. U inat brojnosti, dolazi do stalne asimilacije. Zbog toga smo primorani da se upustimo u političku borbu kao poslednji pokušaj kojim se želimo izboriti za važniju ulogu u ovoj zemlji – smatra Tepić, inače poreklom iz okoline Banjaluke. Saša Gajić, predsednik SSSS-a i Saveza srpske dijaspore Slovenije koji u ovoj zemlji živi gotovo pola veka i dobro je upućen u društvene i političke tokove instira na reciprocitetu sa RS i Srbijom.
-Ne tražimo ovde ništa više nego što imaju Slovenci u RS. Oni u našoj matici uživaju sva ljudska prava, imaju status nacionalne manjine i mnoge privilegije. Srbi u Sloveniji su stotinu i više puta brojniji od Slovenaca u RS ali nemaju status nacionalne manjine. To je porazno i zato tražimo pomoć i podršku vlasti RS i Srbije – kaže Gajić, inače poreklom iz Gradiške. On ukazuje da su ovakve stavove izneli mnogi učesnici kongresa SSSS-a u Ljubljani. Inače, u SSSS-u i Srpskoj dijaspori tvrde da u Sloveniji živi približno 200.000 Srba.
-Naša kultura, naše pismo je izbrisano a jezik potisnut u zaborav. Pozdravljamo Deklaraciju o zaštiti srpske nacioanlne manjine koju su potpisali predsednici Milorad Dodik i Aleksandar Vučić, mada je to moralo da se uradi mnogo ranije. Ipak, iz naše perspektive bolje je i sada nego nikako – smatra Gajić. Sveštenik Peran Bošković, poreklom iz Bijeljine koji je u Ljubljanu došao pre četiri decenije, pesimista je po pitanju očuvanja srpskog identiteta.
-Za svaku pohvalu je rad Srpske dijaspore Slovenije ali oni samo mogu da odgode naše nestajanje ovde. Sačuvati srpski identitet, to je u Sloveniji gotovo nemoguće. Lepo je videti naše ljude ispred crkve ali istovremeno i tužno zbog saznanja da ih nema u matičnoj zemlji. Koliko nas je više ovde, toliko nas je manje u našim selima u RS i Srbiji, zemljama koje se prazne a ljudi odlaze i asimiliraju u tuđini – navodi paroh Bošković koji se zalaže za svesrpski dijalog o očuvanju sopstvenog naroda. Peran Bošković kaže da se mnogi Srbi, tek posle penzionisanja vraćaju u Srpsku i Srbiju a u Sloveniji zadržavaju zdravstveno osiguranje te još neke prinadležnosti. Iznosom penzije oni ne mogu živeti u Sloveniji i zato se posle prosečno pola veka u “deželi” vraćaju u svoj zavičaj.
Nagrade
“Zlatno pero” za poeziju na “Veselim danima srpske dijaspore” dobio je Miladin Berić, pesnik iz Banjaluke a srebrno Mirjana Ćelić Lukić, iz Frankfurta u Nemačkoj. Za misice izabrane su Jelena Janjić, Andrea Toprek i Vanja Todorović iz Teslića. Za najboljeg harmonikaša proglašen je Marko Grgić iz Vilusa kod Gradiške. Živko Petrović, predsednik SKD “Prosveta” iz Teslića ocenio je “Vesele dane” izuzetnim događajem. Ljilja Talijan i Maja Kosanović, članice KUD-a “Vreteno iz Rijeke koje su zaigrale u Kozarčkom kolu ispred Prešernovog spomenika kažu da je ovo za njih uspešno gostovanje kojim žele doprineti očuvanje srpske kulture u Sloveniji.