LAKTAŠI – Mleko, kefir, surutka, sir u maslinovom ulju, u biberovom zrnu, sa začinima od bosiljka, ruzmarina, mente i drugim okusima koje proizvode Aleksandar (31) i Snježana (30) iz Šušnjara kod Laktaša uveliko su se pročuli u ovom kraju.
Ovaj mladi bračni par, sa dvoje dece, Lazarom i Milicom, koji je pre nekoliko godina stekao diplome Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci a uskoro planiraju okončati i master studije na odseku za ruralni razvoj, obrađuje 120 dunuma zemljišta i svake godine povećava proizvodnju mleka i mlečnih prerađevina. Njihovo lepo uređeno domaćinstvo, u kojem još žive Aleksandrova mama Rada i baka Ljubica, ima status oglednog koje drugima, posebno mladima, služi za primer, kaže laktaški načelnik Ranko Karapetrović. On smatra da Mijatovići šalju jasnu poruku svojoj generaciji koja posle sticanja diploma na fakultetima nema posla niti vidi mogućnosti da egistenciju obezbedi pokretanjem vlastitog biznisa. Aleksandar Mijatović svoje proizvode dostavlja na kućni prag a mnogi dolaze u njegovo domaćinstvo po mleko, sireve i druge mlečne proizvode.
-Voleo bih da se, na opštinskom nivou, uredi plasman domaćih proizvoda. Naprimer, kada bismo u gradu, u Laktašima ili Banjaluci imali po jedno mesto za dostavu robe, to bi nam bitno olakšalo posao – – pričaju Aleksandar i Snježana. Oni napominju da krave hrane travom, senom, žitom i drugom stočnom hranom sa čistih livada i zato je njihovo mleko sa više od šest odsto masti, neuporedivo kaloričnije nego industrijski obrađeno. Aleksandar je odrastao u porodici gde su se svi bavili poljoprivredom, prvenstveno proizvodnjom jagoda, parike, paradajza, kupusa a uvek su imali staju punu stoke.
-Deda Milenko je želeo da upišem poljoprivredni fakultet i to sam učinio. Diplomirao sam na agrarno-ekonomskom odseku. Bio sam prva generacija na tom odseku u Banjaluci. Snežana je takođe diplomirala smer ruralni razvoj na istom odseku. Ona je generacija posle mene a upoznali smo se na fakultetu. Zajedno smo upisali master studije ruralnog razvoja i sada smo pri kraju i tog stepena obrazovanja ali ni to neće promeniti naše opredelenje za život u selu – ispričao nam je Aleksandar koji jer veoma posvećen poljoprivredi.
Negova kratka iskustva sa državnim poslom nakon školovanja su bila loša. Snežana je na odrešeno vreme radila u Poljoprivrednom institutu RS i dobila otkaz a slično iskustvo imao je i njen suprug.
-Shvatili smo da nam nesigurni i loše plaćeni poslovi uz visoke troškove u gradu ne mogu obezbediti normalan život, posebno sa decom. Odlučili smo se za povratak na porodično imanje gde su naši objekti, posle dedine i očeve smrti delovali sablasno – priseća se ovaj vredni domaćin prvih poslovnih iskustava u rodnom selu. On i Snježana su iskoristili projekat samozapošljavanja mladih agronoma u poljoprivredi, konkurisali kod resornog ministarstva RS, dobili sredstva koja su za njih, kažu, predstavljala presudan faktor.
– To su bila bespovratna sredstva od ključnog značaja za nas. Prvo smo počeli da se bavimo ovčarstvom, dobio sam od bake 11 ovaca i dogurali do stotinu. Oprobali smo se i u proizvodnji lekovitog bilja, povrću… Na kraju smo se opredeli za krave i mleko. Primenjujemo deo znanja sa fakulteta, recapture dobijamo od brata Nikole iz Australije koji je po struci magistar informatike ali ima stado ovaca i proizvodi domaći kajmak i sir – ispričao nam je Aleksandar.
Putokaz seoskog turizma
Mijatovići često ugošćavaju decu koja koriste njihovo mleko da bi im pokazali kako se živi u selu, proizvodi hrana i uzgaju krave.
-Srećni smo kada nas posete mališani, kada odgovaramo na njivova znatiželjna pitanja ali smo zaprepašteni saznanjem da mnogi, čak desetogodišnjaci iz gradova nikada pre nisu videli kravu, nisu sa ovom životinjom došli u kontakt – veli Aleksandar koji se požalio na poteškoće koje sputavaju proizvodnju ali ih ne smatra nerešivim.
-Imamo volju da radimo, realni uslovi postoje, voleli bismo da u Šušnjarima i drugim selima ima takvih još pet porodica, mladih koji bi išli u istom smeru. Problemi postoje, loš genetski potencijal stoke, dotrajala mehanizacija, nedostatak radne radnika ali se i to može prevazići – smatraju ovi mladi i vredni inženjeri poljoprivrede. U Opštini Laktaši uveravaju da su oni putokaz i za razvoj seoskog turizma kojeg žele razvijati stimulativnim merama, posebno izgradnjom smeštajnih kapaciteta.
