LJUBAVNA PESMA O TRAGIČNOJ SUDBINI DVOJE MLADIH

GRADIŠKA – Kada je dvadesetdvogodišnji Enver Šiljak poveden na streljanje iz tuzlanskog zatvora 5. septembra 1941. godine, on je svojoj velikoj ljubavi, Jevrejki Fridi Laufer smeštenoj u susednoj ćeliji a kasnije likvidiranoj u Jasenovcu, zapevao “Jel ti žao što se rastajemo…“

Ova pesma koju je Šiljak napisao u zatvoru, čekajući izvršenje smrtne presude tadašnje NDH, optužen za širenje komunističkih ideja kao i njegova Frida Laufer, postala je svedok njihove velike i tragične ljubavne priče s početka Drugog svetskog rata. Hikmet Hadžialagić, profesor u penziji iz Gradiške, blizak rođak Envera Šiljka kaže da je Frida odvedena u koncentracioni logor, gde je zajedno sa njenim i Enverovim sinom koji je rođen u logoru, likvidirana 1942. godine. Enver je, zajedno sa Rudolfom Vikićem i Memom Suljetovićem, streljan ujutro 5. septembra 1941. godine.

Dok su ga ustaše vezanog vodile na streljanje, on je prolazeći hodnicima i silazeći niz stepenice zatvora pevao Fridi pjesmu, „Je l’ ti žao što se rastajemo, rastajemo a ne sastajemo“ – podsetio nas je Hadžialagić na ovaj događaj koji se u njihovoj porodici decenijama prepričava ali javnost, posebno u Enverovom rodnom gradu Gradiški, gde je davno u gradskom parku podignuta bista u čast njegovog herojskog držanja, o tome malo zna.


Tuzlaci su se potrudili da sačivaju uspomenu na Envera Šiljka koji je pred rat iz Gradiške doselio u njihov grad po zadatku KPJ, čiji je član postao 1940. godine i zaposlio se u rudniku soli. Tu je brzo okupio istomišljenike odlučne, kao i on, da se bore protiv okupatora. Međutim, bio je pod stalnom prismotrom ustaških vlasti, konstantno praćen. U istorijskim dokumentima piše da je Enver Šiljak rođen 1919. a njegova devojka Frida Laufer 1920. godine. Oboje su živeli samo dvadesetdve godine. On do 1941. a ona do 1942. godine. Bili su komunisti i istaknuti članovi ilegalnog antifašističkog pokreta Tuzle.

Od 4. jula 1941. godine njihova imena su, zajedno sa imenima Ivana Markovića Irca, Pašage Mandžića, Cvijetina Mijatovića i drugih, našla se na poternici fašističkog režima. Rukovodstvo NOP-a Tuzle, na osnovu odluke o ustanku od 4. jula 1941. godine formiralo je prve partizanske jedinica za oružanu borbu protiv okupatora. Tom prilikom dogovoreno je da Frida Laufer ne ide u partizane, nego da nastavi sa ilegalnim radom u Doboju. Drugovi iz rukovodstva antifašističkog pokreta razumeli su želju Envera Šiljka da svoju devojku Fridu Laufer, sutradan, 18. jula, lično doprati do Doboja i da se nakon toga pridruži partizanima na Majevici. Enver Šiljak i Frida Laufer proveli su noć u skrovištu na Drežniku. U rano jutro 18. jula 1941. fašisti su ih zarobili. Njih dvoje, Rudolfa Vikića i Memu Suljetovića, izdali su lokalni ustaški saradnici, pojasnio nam je Hikmet Hadžialagić koji sa bratom Husrefom godsinama prikuplja dokumente o Enveru.


– Svi zajedno su saslušavani i mučeni u zatvoru. Bez obzira na strašnu torturu, nikoga nisu odali. Odbili su i poslednju ponudu da progovore, saopšte imena svojih saboraca. Zato su fašisti Fridu Laufer 18. augusta iz Tuzle odveli u logor u Krušćicu, potom Gospić, Zagreb i konačno Jasenovac. U logoru je Frida Laufer rodila Enverovo dete. Na popisu žrtava iz Jasenovca imena su i Fride Laufer, kćeri Jozefa te njenog i Enverovog deteta. U formularu je u rubrici prezime navedeno, Šiljak, u rubrici ime oca, Enver. U rubrici u koju se upisuje ime, zapisano je, dete – ispričao nam je Hikmet Hadžialagić ispred Enverove biste u Gradiški. Frida Laufer je sestri iz jasenovačkog logora poslala dve dopisnice. U poslednjoj od 9. maja 1942. godine, pita, znate li nešto za mog dečka.

Dakle, sve do svoje i smrti svoga deteta, Frida Laufer nije znala da je Enver ubijen nekoliko meseci pre. Enver Šiljak u Tuzlu je došao 1939. zaposlio se kao službenik u Fabrici soli Tuzla, gde je radila i Frida Laufer. On je bio je student prava, profesionalni muzičar, po ugledu na oca Salku koji je u Gradiški bio kafanski svirač. Ubrzo je postao i šef SKOJ-a za severoistočnu Bosnu. Enver i Frida postali su poznati tuzlanski zaljubljeni par, čiji su brak onemogućili okupacija i fašistički progon.


Envera Šiljka, Rudolfa Vikića i Memu Suljetovića, preki ustaški sud u Tuzli osudio je na smrt. Presuda je izvršena istog dana. Dok su, u lance vezanog Envera, ustaše kroz hodnike zatvora vodile na streljanje, on je svojoj Fridi glasno pevao stihove napisane prethodne noći u tamnici. Čitav grad bio je šokiran brutalnošću ustaške vlasti koja je tri mladića istoga dana osudila, javno smaknula i odvezla na groblje u konjskoj zaprezi za smeća, samo zato sto su bili protiv Hitlera. Enver Šiljak je poslije rata proglašen narodnim herojem.

Gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović je 2010. godine, u čast Fride Laufer i Envera Šiljka, jednom mostu u zapadnom delu grada dao njihovo ime. Odmah nakon otvaranja ovog, tada novoizgrađenog mosta, mladi su počeli zaključavati katance za ogradu mosta i ključeve bacati u reku. Imamović od tada intenzivno izučava dokumentaciju o Enveru i Fridi. Priču o njihovoj ljubavnoj drami Imamović je pretočio u roman a potom je snimio dokumentarni film „Slana zemlja“. Pesmu „Je l’ ti žao što se rastajemo“, u filmu koji će u septembru ove godine premijerno biti prikazan u Gradiški, izvodi Halid Bešlić.

– Kada mi je Jasmin Imamović ispričao priču o narodnom heroju Enveru Šiljku i Fridi Laufer, odmah sam rekao da hoću pevati pesmu koju je Enver, dok su ga vodili na pogubljenje, pevao svojoj devojci – rekao je Bešlić. Aranžman i obradu pesme „Je l’ ti žao što se rastajemo“, uradili su profesori Dragan Divjak i Dženan Jusufović. Halidu Bešliću u izvođenju pomaže tuzlanski hor “Lege Artis” a spot je snimljen u istorijskom jezgru Tuzle i u staroj Fabrici soli, gde su Enver Šiljak i Frida Laufer nekada radili. U spotu igraju Nedim Malkočević, Edis Žilić i Feđa Zahirović, dok je uloga Fride Laufer poverena manekenki Belmi Ibrahimović.

Porodica Laufer čuva uspomenu

Dianela Laufer, unuka Fridine sestre Sarafine oglasila se povodom objavljivanja knjige, filma i spota o tragičnoj ljubavi Envera i Fride.

– Ta priča mi je poznata 40 godina. Moram priznati da me ovaj spot jako rastužio. Mnogo sam zahvalna Halidu Bešliću, Jsminu Imamoviću i ostalim koji su pomogli da se još jednom, veoma origianlno ispriča ova tragičan ljubavna priča. Zahvalna porodica Laufer – napisala je Dianela na društvenim mrežama.

Tekst pjesme Envera Šiljka

Je l’ ti zao sto se rastajemo
aj, je l’ ti zao, sto se rastajemo
rastajemo, a ne sastajemo
aj, rastajemo, a ne sastajemo

Jest’ mi zao i dusa me boli
aj, zao mi je, more, i dusa me boli
proklet bio ko nas rastavio
aj, proklet bio, more, ko nas rastavio

I umrecu, prezalit’ te necu
aj, i umrecu, prezalit’ te necu.

Milan Pilipović

0