Antologija ojkače “Pjevaj ori, prozore otvori” u kojoj je sakupljeno više od dve hiljade pesama iz Krajine, Dalmacije, Like, Korduna i Banije koju je proredio Nenad Grujičić, biće predstavljena na štandu Republike Srpske beogradskog Sajma knjige krajem oktobra.
Sa još hiljadu i po ojkačkih imena, u antologiji koju su štampali RTS i “Brankovo kolo”, obuhvaćen je period od sredine devetnaestog veka do danas. U ovoj publikaciji su i Krajišnici iz najnovijeg izbegličkog talasa.
-To su imena krajiških nepoznatih ljudi, orfeja ojkače koji su imali slavujski dar da pevaju i dodaju nove ukrase deseteračkim stihovima – kazao je Grujičić čiji pesnički opus je sredinom oktobra predstavljen u Narodnoj biblioteci “Jovan Dučić” u Gradiški.
-Postoje ljudi iz naših krajeva, težaci i narodni stvaraoci koji su kod manstira Moštanica umeli povesti staro kozaračko kolo i zapevati, natpevavati se u tim čudesnim ritualima, na opštu radost prisutnih. Kada u zagrljaju pevaju i nebo i zemlja, tada zapravo prisustvujemo nestvarnoj lepoti koja pripada samo nama – smatra Grujičić rekavši da je ojkaču, njen stih i poruku važno sačuvati zato što poseduje veliku tvoračku moć na književnoj i pesničkoj strani.
-Minijaturne pesmice u desetercu koje se stalno umnožavaju su naš haiku, to je večito ogledalo koje stalno osvetljava nove slike našeg života, daju mu smisao. U ojkači pronalazim neverovatna pesnička rešenja kakva nemaju vrhunski lirici koji se gube u enigmatici poezije. Naprimer, “vidiš dragi onaj čopor zvezda, takvu sam ti maramu izvezla”. To je univerzalno pevanje za koje se ne može odrediti period nastanka – kaže Grujičić koji je, po svemu, izuzetna ličnost u našoj književnosti i markantni promoter srpskog književnog jezika. Grujičić je originalan pesnik, u najboljem i najdubljem tradicijskom pravcu, zaključila je Radana Stanišljević, profesorica srpskog jezika i književnosti iz Gradiške koja je u gradu na Savi, predstavila stvaralaštvo ovog ambasadora ojkače.
-Celo detinjstvo u Gornjem Jelovcu provela sam slušajući ojkaču. Moj otac je bio nenadmašan pevač i sve ovo što sada činim je uspomena na njega. To prepoznajem u pevanijama, u ojkači ali i poemi o pokrivanju kuće Nenada Grujičića, tu strast koju je i moj otac nosio pevajući “oj djevojko draga dušo moja”. Smatram da je ojkača i Nenadova poema, verna slika naših kuća na Kozari i u Potkozarju u kojima gori vatra na ognjištu a varnice sipaju na sve strane – navela je profesorica Stanišljević primetivši da u tome “treperi najfinija tradicijska rezonanca, neponovljiva u duhu savremenog pesništva.”
-Kroz Grujičićeve stihove kao da zaista progovaraju najdelikatniji refleksi narodne lirske poezije, iskra koju svi čuvamo negde u ličnom i kolektivnom sluhu, ali je samo retki mogu ukresati – primetila je profesorica predstavljajući gradiškoj publici jedinstveno pesničko delo Nenada Grujičića. On je takođe, govoreći o motivima za ulazak u svet ojkače kazao da za ovakve poduhvate uvek mora postojati važan, lični motiv.
-Moj otac je bio darovit pevač, vikalo na krovovima novih kuća, majstor kaca i bačava, sakupljač ojkačkih stihova, čuvar narodnih običaja. Tek kada sam otišao u svet, napustio kućni prag, shvatio sam vrednosti naše pevanije. Naši ljudi koji su tokom velikih stradanija, kao što je poslednji rat, izbegli iz zavičaja, poneli su ojkaču, pesmu rodnog kraja oko koje su se uhvatili u životno kolo, tako sačuvali identitet i osobenost – zapazio je Grujičić.
O pesniku
Nenad Grujičić rođen je 12. septembra 1954. godine u Pančevu. U čestim porodičnim selidbama, najranije godine proveo je u Šajkašu odakle 1960. godine odlazi u Gomjenicu i Prijedor, mesto roditeljskog zavičaja, gdje pohađa osnovnu i srednju školu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je na grupi jugoslovenska i opšta književnost. Direktor je pesničke institucije “Brankovo kolo”, objavio je dvadesetak knjiga poezije, proze, eseja, kritika i polemika.
0