DERVENTA – Dragica Marić (67) i njen tri godine mlađi suprug Dragan koji su pre dve godine organizovali svoju “sahranu” a na zadušnoj večeri predvodili pesmu i užičko kolo, ponovo su privukli pažnju brojnih novinarskih ekipa i javnosti u derventskom kraju.
Oni su sredinom jula, na velikoj fešti u Pojezni sumirali dvogodišnji život posle „vlastite sahrane“ o čemu i sada bruji celi region. U knjizi „Moj život“, promovisanoj ispred kućnog praga, Dragan Marić je opisao period od detinjstva do zadušne večere, smestio u ovu nesvakidašnju publikaciju fotografije bivših žena, drugova iz JNA, radnih kolega u brodskim kuhinjama, fudbalera „Partizana“ a na počasnom mestu fotokopije isečaka iz novina… Urednik knjige Vasilije Šainović iz Doboja odoleo je vrućini i zajedno sa Dragicom i Draganom, glavnim junacima ove priče, praćen tv kamerama, brojnim objektivima fotoreportera i novinarskom znatiželjom, sistematično i detaljno raspredao o smislu i porukama.
-Malo me iznenadila Draganova odluka da piše knjigu ali kada sam video raznovrsnost i bogatstvo utisaka, shvatio sma da to ima smisla i da je zanimljivo čitalačkoj publici. On poseduje izvanredan senzibilitet u stvaranju stalne ali dobronamerne intrige koja javnost uvek iznova golica i privlači – kazao je Šainović obrazlažući Draganovu knjigu. Na nalovnici su, osim njegove još fotografije sadašnje supruge Dragice te dve bivše, Vidosave i Erike. Na poslednjoj korici, pored Draganovih sportskih idola, Partizanovaca Momčila Vukotića i Boška Đorđevića su i fotografije njegovih davnašnjih devojaka Čehinje Ivane, Slovakinje Suzane, Poljakinje Nadežde i Srpkinje Silvije. U knjizi su opisana pozanstva, veze i avanture iz mladosti. Dragica koja je istog dana, kada je promovisana Draganova knjiga “Moj život”, proslavila rođendan i 18. godišnjicu braka, kaže da nije ljubomorna.
– Nas dvoje upoznali smo se u Klubu usamljenih u Novom Sadu. On je pre toga imao dva neuspešna braka, a moj prvi suprug je umro. Zavoleli smo se na prvi pogled a kada smo dobili penziju ovde smo doselili. Lepo nam je, volimo se, mazimo i pazimo – ispričala je Dragica pokazujući zid uspomena na kojem su slike Draganovih bivših žena, njihova zajednička, posteri FK „Partizan“ i Titova slika.
– U početku sam bila rezervisana prema njegovim idejama, posebno zadušnoj večeri ali sam i tu popustila. Od protivnika postala sam njegova najveća podrška. Posle zadušne večere, pre dve godine, naš život postao je dinamičniji, interesantniji, ništa nije kao pre toga – objasnila nam je Dragica euforiju koja ih prati. U pozivnicima koje je pre nekoliko meseci odaslao na adrese stotinjak prijatelja i rođaka te novinarima iz cele BiH, Dragan je najavio i crkveno venčanje sa Dragicom ali je ono izostalo.
-Sa svima sam se o svemu dogovorio, muziku i ručak obezbedio u restoranu u Osinji, doveno konobare i kuvare, fotografe i snimatelje ali sam “zakuvao sa crkvom i sveštenicima” te se zarekao da ih ni na moju sahranu, kada Bog odredi termin za to, neće niko zvati. Uostalom, taj čin sam završio pre dve godine. Posle će mi svirati harmonikaši a kada krenem Bohu na istinu, moraće svi da pevaju – izneo nam je Dragan scenarij svoga “sudnjeg dana”. Ipak, pre toga, kaže, ima mnogo važnijih poslova i obaveza.
-Želim da lepo proživim, da prođem, da oči vide što do sada videle nisu a duša da to oseti. Pre nisam imao vreme, novca, hrabrosti… Sada to sve imam i srećan sa zbog toga. Novinare posebno poštujem jer su oni najviše doprineli da se promenim, da u shvatanjima pobegnem od seoske malodušnosti i sujete a život oplemenim, da mi smeh, šala i zabava postanu svakodnevica – opisao nam je Dragan Marić svoje impresije nakon medijskih istupa i životnih avantura koje je podelio sa javnošču.
Film o Marićima
Ekipa RTRS-a je snimila nove priloge za film o Dragici i Draganu. Autor Branko Lazić kaže da je impresioniran svojim “junacima” koji su se srodili sa kamerom i potrebama dokumentarističke forme. Prethodni film, “Poslednja večera”, kazao nam je Lazić, veoma je zapažen a novi na istu temu biće još bolji i kompletniji.
