GRADIŠKA – Nada Golić, bivša Zeničanka koja tri decenije živi u Holandiji, u gradu Sitardu, predstavila je u gradu na Savi, iz kojeg potiče njen otac Boro, knjigu “Priče iz moje bašte”.
To je zbirka crtica o životu žene, njenom identitetu, sazrevanju, oslobađanju, ljubavi i nadanjima. Glavni lik je dakle, žena ponekad pognuta, izgubljena, razočarana, izdana, kazala je Nada na promociji knjige u Gradiški. Ona je u više zasebnih Celina opisala svoje literne opsesije, ali svesna da glavu uvek treba podići a srcu dati mesto za ljubav, da voli sebe i druge, greške ispravlja, na njima uči, da ljubav i nadu tka u pletivo koje se životom zove. Nada Golić, informatičar po struci je dar za umetnost, veli, nasledila od oca koji je bio poznati muzičar i harmonikaš. Njega su zajedno sa suprugom a Nadinom mamom Marijom ratni putevi odveli u Lijevče polje a Nadu u Holandiju gde je pronašla utočište, podršku i razumevanje. Zenicu je ponela u lepom sećanju ali je sredinom rata, 1993. godine preko Vareša, Pala, Sokoca i Novog Sada dospela u zemlju cveća i lala.
-Odrasla sam uz očevu muziku i majčinu pesmu. To je ostavilo dubok trag u meni. Zato sam uspela da na podsticaj radnih kolega, najviše prijateljice Noele Alberts, smestim u knjigu svoja životna iskušenja, svoj život u vremenu ljubavi i zla koji se samo ovde, u BiH tako slojevito prepliću – ispričala je Nada znatiželjnim čitaocima na predstavljanju svoga literarnog opusa. Njene emocije su istim intenzitetom prožete u dve knjige, prvoj „Život u nadanju“ napisanu na holandskom i drugoj „Priče iz moje bašte“. U njima se sučeljavaju dve krajnosti, dve njene domovine, Holandija i BiH.
-U Holandiji najviše pričam o BiH a ovde o Holandiji, svome dolasku u ovu zemlju koja me primila, meni i mojoj porodici dala novu šansu. Prvo sam stigla u Amsterdam kod brata Mladenka, na jedan dan pa potom u Centar za azilante. Posle šest centara, nakon osam meseci dobila sam status azilanta, stan i posao. Tamo sam počela da učim jezik, upoznajem ljude radeći u velikom preduzeću koje se bavi osiguranjima i penzijama a odavde su stizala pisma mojih roditelja, budile se uspomene i sećanja. Tako sam pisala redove, rečenice i stranice svoga života – priča Nada Golić o svojim književnim opsesijama smeštenim u korice knjiga koje su čitaoci odlično primili u dve zemlje a poruke u potpunosti razumeli.
– Sa koleginicom Noelom pričala sam često o svome životu, iskušenjima, izbeglištvu. Ona je uvek govorila da sam svojim iskustvom, uticajima menjala njen ali i živote drugih. Preporučili su da to napišem. Nisam se usuđivala uveravajući da ni na svom jeziku nisam ništa ozbiljno pisala. Samo će se pisati, samo treba da se setiš, uveravali su me – priča Nada koja se prvo setila Ive Andića i njegovih poruka iz knjige “Znakovi pored puta”.
-Sveti se životu zaboravom, govorio je Andrić a ja sam se mnogo svetila pa sve zaboravila. Ipak, počela sam kopati po sećanjima i odslikavati ih na papiru. Sećanje je bilo drugo ime za hrabrost jer moja sećanja u većini nisu lepa. Ipak, nekoliko stotina stranica izašlo je iz mene a tri izdavačke kuće, kojima sam dostavila rukopis, ponudile su ugovor i saradnju – seća se naša sagovornica 2016. godine koja joj je donela popularnost u Holandiji. Započela je time ozbiljnu, odvažnu epizodu književnice. Drugu knjigu “Priče iz moje bašte” napisala je na srpskom jeziku.
-To je bio moj dug prema roditeljima, rodbini, prijateljima, poznanicima, prema čitaocima iz ove zemlje koji su me često pitali, kada ću napisati knjigu na jeziku kojeg oni razumeju. Taj dug prema njima sada sam odužila. “Priče iz moje bašte” su moja razmišljanja, stavovi, pogledi na život i svet uokvireni nevidljivim ali jasnim nitima u mojih 26 leta u Holandiji – objasnila nam je Nada Golić ushićena prijemom i komentarima čitalaca, aktera promocije njene knjige u Gradiški, u restoranu “Karpe diem“ Vladana i Tanje Šurlan na savskoj obali, uređenom u stilu moderne Evrope.
Promoteri knjige
Knjigu “Priče iz moje bašte” u Gradiški je predstavila profesorica Radana Stanišljević a odlomke pročitao glumac Draško Vidović. U program su učestvovali Stefan Vidović i Luka Pandžić, učenici OMŠ “Branko Smiljanić” iz Gradiške.
0