KOZARSKA DUBICA – Na festivalu dokumentarnog filma „Zlatni vitez“ u Sevastopolju film “Krst od krvi” reditelja Sime Brdara dobio je dve nagrade. To su diplome festivalskog žirija „Zlatni vitez“ i Ruske pravoslavne crkve za najbolji strani film.
Ovim filmom Simo Brdar je rasvetlio misteriju na severu Norveške, na steni u Saltdalu, gde je krvlju logoraša Miloša Banjca iz dubičkog sela Klekovci njegov brat Marjan, krajem Drugog svetskog rata nacrtao krst. Od tada, Norvežani crvenom bojom obnavljaju ovaj krst i čuvaju uspomenu na logoraša kojem do skoro nisu znali ni ime ni poreklo. Braću Banjce iz Klekovaca ustaše su 1943. godine odvele u jedan od najsurovijih nemačkih logora u Norveškoj. Film je snimljen u Klekovcima kod Kozarske Dubice, norveškom gradu Soltdalu i u Zemunu u Srbiji.
-Dokumentarac svedoči o stradalničkoj sudbini Kozarčana u nemačkim logorima smrti. Na festivalu u Sevastopolju a pre toga u Krasnodaru i Dnjepropetrovsku, gde je takođe film nagrađen, Rusi su prepoznali i vrednovali patnju Kozarčana i njihovu žrtvu u Drugom svetskom ratu – kazao je Brdar za “EuroBlic”. Film “Krst od krvi” već je dobio pet nagrada na uglednim festivalima a projekcije u Bergenu, Oslu, Kristijansandu, Lilehameru, Sidneju, Njujorku i drugim svetskim metropolama svedoče o visokim umetničkim dometima i snažnim porukama koje je Simo Brdar prepoznao, filmski obradio i poslao u svet da svedoče o patnji srpskog naroda.
-Drugi Svetski rat odneo je mnogo života, naneo mnogo nepravde, bola i urezao rane o kojima pokolenja i dalje pričaju. Upravo ta svedočanstva koja se prenose generacijama pomažu da svi ti stradalnici ne odu u večni zaborav, već da ih sa poštovanjem pominjemo. Tako je jedna porodica pričala svoju istoriju i sudbinu svoga dede, pa se rasvetlilo novo otkriće logora u kojima je bio naš narod, degradiran, izgladnjivan, mučki tretiran i na žalost mnogi nikada nisu preživeli sve te strašne trenutke – podseća Simo Brdar čiji su filmovi, prvenstveno o Jasenovcu i Donjoj Gradini dospeli na mnoge svetske meridijane i proneli strašnu i snažnu poruku, sa mesta gde je zverski umoreno hiljade, stotine hiljada nedužnih ljudi.
Norvežani, čuvaju više od sedam decenija svedočanstvo na steni, crvenom bojom obnavljaju pravoslavni krst i čuvaju uspomenu na mučenika i logoraša, podseća Simo Brdar, istoričar i filmski reditelj iz Kozarske Dubice.
– Krvavi krst, tamo gde je davno iscrtan decenijama ne bledi, bez obzira što je izložen surovoj zimi i hladnoći. Norvežani crvenom bojom redovno osvežavaju njegov trag, što je mene fasciniralo – rekao Brdar. Hitleru i njegovoj nacističkoj tvorevini bili su potrebni putevi na severu Norveške radi snabdevanja dragocenim rudama, transporta vojske i materijala. Za te poslove prinudno je dovedeno 145.000 zarobljenika. Nacisti su na severu Norveške otvorili pet glavnih logora, koje su Norvežani prozvali serberleir, što u prevodu znači srski logori. U leto 1942. pristižu prvi jugoslovenski zarobljenici, većinom Srbi. Najveći i najozloglašeniji logor se zvao Botn u kojem su bili smešteni logoraši iz Jugoslavije, Sovjetskog Saveza i mali broj iz Poljske. Uslovi u logorima, gde se mnogo radilo, bili su loši sa velikom stopom smrtnosti. Geografski region u kojima su bili smešteni logori pripada severnom polarnom krugu, gde su zime izuzetno oštre i hladne. Ishrana je bila slaba, voda za piće i ličnu higijenu izvlačena je iz rovova i jama u koje se ponekada izlivale fekalije. U filmu je prikazana Norvežanka koja se seća tih dana i izgladnelih logoraša.
Istraživač genocida i Holokausta
Simo Brdar je scenarista, režiser i književnik, koji se više od 25 godina bavi istraživanjem genocida i Holokausta. Počasni je član Izdavačkog saveta Instituta Jasenovac u Njujorku od 2007. godine. Dobitnik je brojnih nagrada za filmove koji su prikazani na međunarodnim filmskim festivalima širom sveta.