GRADIŠKA – Tokom tri decenije penzionerskog staža, bivši trgovac Mirko Vukadinović (90) iz Miljevića beleži dosetke, narodna verovanja, svedočanstva o životu i običajima ovog sela u Potkozarju.
Starinska kuća građena sitnom ciglom, drvene magaze od tesane građe, šupe pune sena, dvoriše sa tovarom baštenskog kolja, staja sa ovcama, mnogo starinskih alatki različitih namena svedoče o vrednom domaćinu. Mirkova kuća sa numerom jedan, objašnjava, znači da je tu početak Miljevića i granica sa Vilusima.
-Bio sam veoma sretan kada sam napustio prodavnicu i trgovački posao jer nisam umeo da se izborim sa veresijom, tekom punom imena dužnika i mnogim drugim problemima. Davao sam robu na poverenje kome treba i kome ne treba. Posle sam se bavio samo dugovima i sebi zadavao veliku glavobolju – veli Mirko napominjući da njegova penzija iznosi 250 KM.
-Zadovoljan sam, ne znam ni to odakle daju. Zato sam nabavio ovce, da bih se obezbedio ako država zakaže ili, ne daj bože, propadne – predusretljivo pripoveda Mirko Vukadinović, na pominjanje penzije i penzionerskog života. Prodavnicu sam razdužio, veli, na 600. godišnjicu kosovske bitke o kojoj sam mnogo pesama naučio još u detinjstvu. Tu se otvara nebrojeno priča koje sežu do prvih godina nakon Drugog svetskog rata, kada se u Miljevićima i susednim selima teško živelo, malo imalo a mnogo trebalo. Mirko Vukadinović je poznat u celom kraju kao autoritet u svome selu, predvodnik radnih akcija, zagovornik napredne poljoprivredne proizvodnje, miritelj zavađenih i oslonac unesrećenima.
-Imovina Zemljoradničke zadruge “Miljevići” koja je kasnije ušla u sastav ZZ “Romanovci” bila je skromna, jedan traktor, prikolica na četiri točka i vršalica za žito. Počeo sam raditi u trgovini jula 1964. godine. Nikakve stručne škole nisam imao nego znao sva slova i brojeve od jedan do devet – priseća se Mirko svojih početaka u zadružnoj prodavnici. Kasnije, 1968. godine položio je stručni ispit u u Banjaluci.
– Odmah se javilo nekoliko problema. Nisam imao gde učiti, pripremati se za ispit. U prodavnici je uvek neko bio, kada kupi robu ne ide kući nego se dohvati piva, sedi i mene zagovara. Ni kod kuće nisam mogao učiti, isto gužva, puna kuća dece a stalno dolaze komšije. Onda se pročulo da će 14. 6. 1968. smak sveta a ja trebam četiri dana kasnije na polaganje. Tu sam bio u dilemi, čemu trgovački ispit ako će smak sveta a šta opet ako ne položim a kugla zemaljska opstane – seća se Mirko Vukadinović dana i godina kada se svet, bar po tadašnjim verovanjima, našao pred propašću. O tome, veli, često razmišlja dok plete sepete ili u dugim večerima, usamljen svira na tamburici. Ipak, pričom nas uporno vraća u svoju prodavnicu.
-Sve je bilo na vagu, so, šećer, farba za zid, ulje jestivo, petrolej za lampe, kolonjska voda, mirisne tekućine… Otkupljivao sam maline, jabuke, trešnje, žito, pšenicu, kukuruz, jaja… Tu sam morao voditi računa. Dešavalo se da neki prevarant kojem zatreba para za rakiju ili cigarete, pokupi celi nasad ispod kvočke pa donese u zadrugu. Uvek sam morao jaja stavljati na lampu da ne bih sebi štetu načinio – veli Mirko Vukadinović koji je redovno obavljao i različite seoske funkcije, predsedavao mirovnim većem, mesnom zajednicom, građevinskim odborom za školu i kojekakve objekte od opšteg interesa.
-Slabo sam uspevao u ulozi seoskog mirovnjaka. Miriti nekoga je teško, obično zasuču i jedna i druga strana da se to odsukati ne može. Najveći zort je kada se zavade snaha i svekrva zbog beznačajnih problema ili komšije zbog stope međe, to ne bi izmirio ni međunarodni sud a ne ja – priseća se Kojadinović prelistavajući požutele sveske pune beleški.
Vračare i đavoli
Mirko Vukadinović priča da su vračare u Miljevićima, tako se verovalo, oduzimale mleko od sirotinjskih krava a đavoli brali duvan.
-To je roman o Miljevićima i Miljevčanima kojeg sam nekoliko puta prepisivao, dopunjavao, sređivao… Zabeležio sam takođe ponešto o životu Poljaka koji su odavde živeli do Drugog svetskog rata. Ovo imanje mome ocu Milanu koji je doselio iz Romanovaca prodao je Poljak Adam Tenderas – precizno je Mirko zabeležio u svojim literatnim pisanijama.
