TOMAŠEVIĆI POSTALI VESNICI BOLJEG ŽIVOTA

Vlado Tomašević sa suprugom Ljubicom, majkom Milevom i sinom Milanom odlučio je da se, posle višegodišnjeg boravka u Srbiji, nakon izbeglištva vrati u rodni Kukunjevac kod Lipika.

Ova porodica sa tri generacije pod istim krovom je vesnik boljeg života u razorenom i opustošenom selu, gde je pre rata živelo više od hiljadu stanovnika a sada ih ima stotinjak. To su većinom starci koji borave u zapuštenim kućama, na zaraslim imanjima, bez osnovnih uslova za život.


Tomaševići su pre desetak godina, vrativši se iz okoline Beograda, popravili kuću i pomoćne objekte, počupali korov i okrčili šipražje. Odlučili su da na porodičnom imanju u Zapdnoj Slavoniji nastave ratom prekinute poslove. Opredelili su se za stočarstvo, za uzgoj ovaca kojih sada imaju šezdeset. Nabavili su poljoprivrednu mehanizaciju i zasukali rukave.

-Posle bežanije od kuće i iz svoga sela, pretrpeli smo mnoge nedaće. Ovde smo živeli dobro, imali svega dovoljno a u izbeglištvu to je oskudno, nismo uspeli da se snađemo. Stalno smo patili za svojim Kukunjevcem i samo tu, na svome imanju videli šansu da se ekonomski oporavimo – ispričao nam je Vlado Tomašević koji je kupio veće površine zemljišta od komšija srspke nacionalnosti jer oni ne planiraju da se vrate.


-Dokupili smo 17 hektara zemljišta za stočarsku proizvodnju, za livade i seno. To nam je primarna delatnost a jesenas ćemo veću površinu zasaditi orahom. Gazdinstvo smo registrovali, stalno povećavamo svoju proizvodnju. Najviše sam ohrabren zbog sina koji se vratio i odgovorno prihvatio posla – ispričao nam je Vlado Tomašević. Njegov sin Milan je završio informatički fakultet u Beogradu ali se umesto kompjutera opredelio za traktor, plug, kosilice, poljoprivrednu mehanizaciju.


-Sve sam dobro analizirao i zaključio da je za mene ovde najbolje. Nekima to deluje nelogično ali je za mene sasvim prihvatljivo. Presudnu ulogu za mene odnosno za moju porodiciju imaju primamljivi podsticaji Evropske unije. Ovde se zaista isplati baviti poljoprivredom, investirati i na tome graditi budućnost – smatra Milan Tomašević čija sestra Milica se udala i ostala u Pančevu. U ovoj prodici kažu da nemaju bezbednosnih problema u selu i da se osećaju dobro. Svim stanovnicima Kukunjevca, bez obzira na veru i naciju, kažu Tomaševići, problem su puste kuće, zapuštena imanja, ogromne površine bez ljudi.


-Divljač je najveći problem jer divlje svinje, zečevi, lisice, srne ulaze u dvorišta i haraju po baštama i njivama. Mnogo je pustara koje niko ne krči, ne dolazi niti o tome brine. Srećna sam zbog povratka jer sam ovde provela život, dočekala starost i bilo mi je teško tražiti utočište u RS i Srbiji. Kod svoje kuće je ipak najlepše – kaže Mileva Tomašević (86) najstarija meštanka Kukunjevca, još vitalna i vredna starica koja takođe mnogo doprinosi u svome domaćinstvu. Nikola Ivanović, zamenik gradonačelnika Pakraca, hvali primer porodice Tomašević kao svetao ali redak, rekavši da su malobrojni zapadnoslavonski Srbi u teškoćama i zbog administrativnih podela.

-Zapadna Slavonija je rasparčana u sedam županija pa su time i Srbi u sedam upravnih područja, što onemogućava njihovo institucionalno povezivanje i bolju saradnju. Na ovom području nedostaje više od polovine predratnog stanovništva svih nacionalnosti. Spaljeno je 160 srposkih sela već prve godine rata a posle su se nedaće uvećavale – kazao nam je Ivanović napominjući da je ovde malo srpske dece i da je perspektiva loša, ukoliko ne pomognu RS i Srbija. Ipak, smatra da primer Tomaševića treba i drugi da slede, posebno porodice koje se nisu ekonomski snašle u RS i Srbiji.

Sećanje na žrtve

Meštani Kukunjevca i susednih srpskih sela poslednjih godina obeležavaju godišnjice svojih stradanja u poslednja dva rata. U Drugom svetkom ratu ustaše su 11.oktobra 1942. godine ubile 660 Srba, tri Jevreja, dva Čeha i jednog Rusa. Stevan Cule (84) i Stevan Konjević (89) su preživeli svedoci ustaškog zločina u Kukunjevcu koji smatraju da mlađe generacije moraju čuvati uspomenu na svoje stradle pretke, rodbinu i sunarodnike. Oni su i ove godine bili na komemoraciji i parastosu a kolona je krenula ispred ruševne pravoslavne crkve posvećene Svetoj Petki minirane 1991. godine.

0