SRBAC – Slađana Kežić iz Nožičkog i Dragica Ačić iz Povelića kod Srpca izlažu svoje ručne radove na narodnim zborovima i drugim svetkovinama u Lijevče polju.
Ove dve vredne žene kažu da se izradom eksponata od vune, papira, stakla, pruća, plastike i drugih materijala bave desetak godina, popravljajući time kućni budžet. Svoj talenat otkrile su sasvim slučajno, u pokušaju da osmisle slobodno vremene i zadovolje finansijske potrebe svojih porodica.
-Živim na selu, imam mnogo poslova u bašti, na njivi, u domaćinstvu ali sam oduvek smatrala da mogu uraditi i nešto više od toga. Kada deca odu na spavanje a ja završims ve druge poslove, uporno sam pokušavala da oslikam i ukrasim boce, ofarbam pletene korpe, izradim cvetiće od pletiva – opisuje nam Slađana svoje prve pokušaje ovladavanja ovom veštinom. Sada redovno izlaže svoje rukotvorine i ručne radove na saborima i drugim masovnim skupovima u srbačkoj i susednim opštinama. 
-Drago mi je, pre svega, kada neko kaže da mu se dopada to što radim. Osećam da još uvek nisam odrasla, da u meni živi jedno veliko dete koje se igra i veseli ovim krpicama. Kada uspem da ih unovčim, onda mojoj sreći nema kraja – ispričala nam je Slađana koja je za svoje radove, kao i njena prijateljica Dragica Ačić, dobila više priznanja.
-To je dokaz da naši poslovi imaju smisla i da vrede. Ja radim gotovo sve od vunice. To su jastučići, haljinice, prsluci, papučice, čarapice i ostalo za decu. Još u detinjstvu naučila sam plesti, umem iglama sve da uradim i to ovde primenjujem – objašnjava Dragica pokazujući štand ispunjen raznovrsnim eksponatima živih boja pored kojeg mnogi zastaju, raspituju se, zagledaju…
-To radim jer mi pričinjava veliko zadovoljstvo. Mnogo vremena provodim u svojoj improvizovanoj radionici punoj pletiva i konca, crteža i šema. Spojila sam ugodno i korisno, ponešto i zaradim pa sam zadovoljna – ispričala nam je Dragica pokazujući diploma koju je nedavno dobila na Saboru folklora u Lamincima. To je podstiče da, kao i Slađana nastavi raditi sa još većim žarom.
Slađana i Dragica su po tome poznate u svojim selima. Međusobno sarađuju razmenujući iskustva u poslu kojem su, osim svakodnevnih obaveza u domaćinstvu, u bašti i na njivi, veoma mnogo posvećene. 
Udruženja žena neguju starine
Ženska udruženja u lijevčanskim opštinama podstiču svoje članice da se bave izradom ručnih radova. Najviše uspeha imaju žene iz Laminaca, Rogolja, Vrbaške, Gornjih Podgradaca, Razboja, Nove Topole… Osim zarade one time čuvaju važan deo kulturnog nasleđa ovog kraja.
Milan Pilipović
0